Ђорђевић: Нисам знао за злочине

Бивши начелник Ресора јавне безбедности МУП-а Србије и бивши помоћник министра унутрашњих послова Властимир Ђорђевић рекао је пред Хашким трибуналом да је за злочине над Албанцима на Косову 1999. године за које је оптужен, први пут сазнао када се 2007. године нашао у притвору суда.

Ђорђевић је рекао и да је у закопавању лешева стотина убијених Албанаца са Косова у полицијској бази у Батајници учествовао зато што му је тадашњи министар унутрашњих послова Влајко Стојиљковић "претио".

Генерал Ђорђевић је тврдио и да није имао никаква овлашћења над јединицама МУП-а Србије које су деловале на Косову и да о тим борбеним дејствима није био ни обавештаван. Сугерисао је да је контролу над полицијом на Косову имао шеф штаба МУП-а у Приштини Сретен Лукић.

Тужилац Честер Стемп је цитирао написе о масовним злочинима над Албанцима из стране штампе, али и из београдског недељника "Време", објављене 1999. године, али и после навода Ђорђевић је остао при свом ставу.

"Цео свет је знао за те злочине, а ви нама овде тврдите да као начелник нисте чули за то", рекао је тужилац Стемп оптуженом.

Ђорђевић је одговорио да је за убиство више од 40 чланова породице Бериша у марту 1999. године, на које су се новински написи односили, сазнао "тек кад је у Србији покренут кривични поступак", а за убиство око 100 Албанаца у селу Мала Круша, према његовим речима сазнао је у Трибуналу из оптужнице.

Бивши начелник је потврдио да је током сукоба на Косову од шефа штаба МУП у Приштини Сретена Лукића добио извештаје да је до 30. априла 1999. године покрајину напустило "715.000 припадника шиптарске националне мањине", али да није знао због чега су отишли.

На почетку последње недеље пре празничне паузе у раду Хашког трибунала, данас су у судницама настављена четири процеса.

Суђење Станишићу и Симатовићу

У Хагу, на суђењу некадашњем начелнику Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу и његовом помоћнику Франку Симатовићу званом Френки данас ће бити саслушан нови сведок оптужбе. Станишић и Симатовић оптужени су за злочине над Хрватима и Муслиманима током ратова у Хрватској и БиХ 1991-95.

У протекле две недеље, Станишић је суђење пратио из судског притвора преко видео везе, што је од почетка процеса у јуну одбијао да чини, уз образложење да је сувише болестан. Лекари у Хагу и Београду сложили су се раније да Станишић пати од хроничног обољења органа за варење (паучитис) и тешке депресије.

Пред Трибуналом ће бити настављено и суђење хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу, оптуженим за прогон српског становништва из Книнске крајине и друге злочине над цивилима током и после операције Олуја у августу и септембру 1995.  У току је доказни поступак одбране трећеоптуженог генерала Маркача, који је током и после Олује заповедао јединицама хрватске специјалне полиције.

Ове седмице, у Хагу ће се одвијати и суђење некадашњим високим званичницима полиције Републике Српске Мићу Станишићу и Стојану Жупљанину, оптуженим за злочине над Муслиманима и Хрватима у БиХ 1992. године.