Суд није добио документацију од Архива Југославије о изручењу Милошевића

Ти захтеви суда дати су поводом процеса у ком супруга Слободана Милошевићева, Мирјана Марковић, приватном оптужницом терети некадашњег управника Окружног затвора Драгишу Бланушу за отмицу супруга приликом изручења Хагу и за друга кривична дела на штету те породице.

Виши суд у Београду је у марту ове године затражио од руских надлежних органа да на основу Европске конвенције о пружању међународне правне помоћи, саслушају Мирјану Марковић поводом овог случаја, док је у јулу тражио од Архива поменуту документацију, али ни она није стигла.

Ако се по захтевима суда не поступи до 17. јануара 2019. године вероватно ће уследити окончање поновљеног суђења Блануши, односно завршне речи адвоката Мире Марковић и Бланушине одбране.

Марковићева у приватној оптужници тврди да је Блануша без одобрења суда дозволио да 28. јуна 2001. године Н. Н. лица одведу Милошевића из затвора, а потом га пребаце у притвор Хашког трибунала, где је умро 11. марта 2006. године.

У поступку против Блануше, Марковићеву заступа пуномоћник. 

Ово суђење се понавља по налогу Апелационог суда који је укинуо првостепену пресуду којом је Блануша био ослобођен оптужби за отмицу Милошевића, док су друге оптужбе биле одбијене због застарелости.

Поред поменуте оптужбе за отмицу Милошевића, Блануши се суђење понавља и због оптужбе Мирјане Марковић да је неовлашћено објавио књигу "Чувао сам Милолошвића", која говори о притворским данима бившег председника СРЈ пред његово изручење Хагу, за коју је такође био ослобођен.

Виши суд му поново суди и због оптужбе за неовлашћено објаљивање Милошевићевих фотографија сликаних у притвору, која је била одбијена због застарелости.

Оптужницу су преко пуномоћника у својству "оштећених као тужилаца" још 2005. против Блануше поднели Милошевић, који је тада већ био у Хагу, и његова супруга Мира Марковић, након што је тужилаштво одбацило њихову кривичну пријаву против Блануше.

Првостепена пресуда 

Милошевић је у међувремену преминуо у притвору Хашког трибунала, а Марковићева је у Русији добила политички азил, пошто се против ње у Србији води кривични поступак поводом којег је 2006. године расписана црвена портерница Интерпола по налогу Вишег суда.

У том поступку је крајем јуна, након 15 година од покретања процеса, првостепеном пресудом осуђена на годину дана затвора због подстрекавања некадашњих чланова Владе на злоупотребу службеног положаја, односно незакониту доделу стана дадиљи њеног унука.

Виши суд је у пресуди, која је укинута, закључио да није доказано да је Блануша без одобрења истражног судије Горана Чавлине и тадашње председнице Окружног суда у Београду Виде Петровић Шкеро организовао предају Милошевића Н. Н. лицима тако што га је силом и принудом из Окружног затвора пребацио на хелиодром на Бањици, одакле је Милошевић хеликоптером Државне безбедности пребачен на аеродром у Тузли, па из Тузле холандским авионом за Хаг.

Што се тиче неовлашћеног фотографисања Милошевића у притворској шетњи, његовог уласка у марицу, затим фотографисања његових књига које је читао у притвору, Виши суд је у укинутој пресуди закључио да је то дело застарело још 28. јуна 2011. године.

Поводом неовлашћеног објављивања књиге са тим фотографијама и приватних разговора Милошевића са породицом и адвокатом у притвору, суд је у укинутој пресуди закључио да није доказано да је њима наступила штета за Милошевића и његову породицу јер током поступка није утврђено да ли је и колику имовинску корист Блануша себи прибавио.