Негирали злочине у Медаку

На суђењу петорици оптужених за ратни злочин против ратних заробљеника у Медаку код Госпића, септембра 1991. године, сви оптужени су негирали да су као припадници Територијалне одбране и резервног састава милиције нечовечно поступали према Мирку Медунићу, припаднику МУП-а Хрватске, који је положио оружје.

"Случај Медак" хрватско правосуђе је уступило српском Тужилаштву за ратне злочине, на основу Споразума о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина из 2006. године.

Наводе оптужнице одбацили су Милорад Лазић, Перица Ђаковић, Никола Вујновић, Мирко Марунић и Никола Коњевић.

У својој одбрани оптужени Лазић објаснио је да је у време извршења злочина септембра 1991. године био припадник ТО Медака, која је била у саставу ЈНА под вођством пуковника Стојана Шпановића.

Према речима окривљеног Лазића, он је оштећеног Медунића видео једном накратко у кафани у Медаку, у којој су тада боравили припадници гарде, паравојне формације.

Медунић том приликом није имао ништа на себи, рекао је Лазић, који тврди да је оштећеног по телу и лицу ножем исекао извесни доктор Николић.

Коњевић, који је такође негирао да је починио злочин који му се ставља на терет, навео је да је 20 година радио у полицији у Госпићу и да га је 8. септембра 1991, по повратку у Медак, Јовица Иванчевић позвао да са њим до Удбина превезе Медунића.

Оптужени Ђаковић, потврдио је наводе Коњевића, указавши да је Медунића у болницу у Удбини довезо из Госпића Иванчевић.

Ђаковић, који је у Удбини био распоређен као припадник резервне полиције у саставу ТО, навео је да Медунић није могао да говори и да је био умотан у чаршаф.

Оптужени Вујановић, у својој одбрани, истакао је да је у време извршења злочина није био у Медаку, јер је Госпић напустио 1990. године, када је отишао у Немачку.

Наводи оптужнице Тужилаштва за ратне злочине

Марунић, који је објаснио да је 1991. године био припадник ТО и да је након што би обавио дужност одлазио кући, навео је да о догађају за који се терети не зна ништа.

Оптужница Тужилаштва за ратне злочине петорицу окривљених терети да су од 3. до 8. септембра 1991. године, у просторијама станице милиције у Медаку, удружени са више непознатих особа, припадника ТО и резервне милиције, тукли Медунића рукама, ногама, палицама, резали га и убадали ножем.

Претходно је, како се наводи, током сукоба припадника милиције бивше САО Крајине и припадника хрватског МУП-а на подручју општине Госпић, на путу за Билај, 3. септембра један припадник МУП-а Хрватске погинуо, а други, оштећени Мирко Медунић, положио оружје и предао се.

Пред Жупанијским судом у Госпићу 1996. године, Лазић, Ђаковић и Коњевић су у одсуству правоснажно осуђени на по осам година затвора, а Вујновић и Марунић на по шест година.

Сви оптужени бране се са слободе.