Застареле оптужбе против Живке Кнежевић

Том одлуком, која је данас објављена на сајту Апелационог суда, потврђена је првостепена пресуда Вишег суда у Београду од 28. децембра 2017. године којом је према Живки Кнежевић, Милутину Милошевић, Милошу Батини и Зорану Перићу одбијена оптужба за једно продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја.

Живка Кнежевић је иначе данас, у другом поступку у којем јој се судило заједно са председницом ЈУЛ-а Мирјаном Марковић, у Вишем суду првостепеном пресудом осуђена на годину и по дана затвора због незаконите доделе стана 2000. године и на ту пресуду има право жалбе Апелационом суду.

Апелациони суд је у данашњој пресуди правоснажно одбио оптужницу према којој су Кнежевићева као члан Комисије за стамбена питања Владе РС и чланица Управног одбора предузећа "ДИПОС" и остали искоришћавањем службеног положаја и прекорачењем граница својих службених овлашћења, прибавили имовинску корист В. С, С. и Р. В. и то Кнежевићева у укупном износу од 1.919.569,75 динара, а Милошевић, Батина и Перић у укупном износу од 1.825.722,86 динара.

У образложењу одлуке се наводи да је правилно првостепени суд нашао да је у односу на окривљене примењен најблажи кривични закон који се примењивао од 1. јануара 2006. годину.

То је, како подсећа Апелациони суд, у складу са законском нормом да се на учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, "те да ће се, ако је после извршења кривичног дела измењен закон једном или више пута, применити закон који је најблажи за учиниоца".

"Првостепени суд је правилно испитивао који су износи предвиђени за поједине ставове у предметном кривичном делу, па како у конкретном случају за свако појединачно дело износ наводно прибављене имовинске користи не прелази 450.000 динара, то се, примењујући најблажи закон, ради о кривичном делу злоупотреба службеног положаја за које је запрећена казна од шест месеци до пет година затвора", наводи се у одлуци.

Апелациони суд додаје и да је првостепени суд правилно поступио када је као време извршења дела узео датуме сачињавања закључка извршног одбора којим се даје сагласност да се закључе уговори о закупу на неодређено време на предметним становима, односно датуме 26. и 27. мај, 5. јун и 2. септембра 1997. године, као и 20. март 1998. године.

"Имајући у виду износе који су наведени у оптужном акту, а који представљају износе наводно прибављене имовинске користи у сваком појединачном случају, као и време извршења које, према правилном ставу првостепеног суда, представља дан када је донето решење којим се преноси једно право располагања, односно време када је сачињен закључак извршног одбора, правилно је првостепени суд нашао да је у конкретном случају наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења", наводи се у одлуци.