Шарићу постављен адвокат по службеној дужности

Портпарол суда Бојана Станковић прецизирала је за Танјуг да је Шарићу постављен бранилац по службеној дужности на основу решења председника суда, а по редоследу са списка адвоката из надлежне адвокатске коморе.

Шарић, који је оптужен за организовање шверца укупно 5,7 тона кокаина из Латинске Америке у Европу, на суђењу 3. априла отказао је пуномоћја, након одлуке којом је одбијен као неоснован његов захтев за изузеће председника судског већа Синише Петровића, због наводне пристрасности.

Шарић је појаснио да пуномоћје браниоцима не отказује јер је незадовољан њиховим радом већ зато што је "револтиран потезима" председника судског већа.

Како је у овом поступку присуство браниоца - адвоката обавезно, суд је морао да одложи суђење за 25. април и постави браниоца по службеној дужности.

Остаје да се види да ли ће постављени адвокат, чије име није саопштено, тражити 25. априла додатно време за припрему одбране и упознавање са предметом.

Шарић је тражио изузеће судије Петровића изреволтиран, што је његово веће одбило захтеве одбране да се из доказа изузму пресретнути телефонски разговори и записници о претресању просторија оптужених.

У овом случају, поред Шарића оптужено је још 24 окривљена од којих су њих осморица у бекству.

Шарићевој групи се понавља суђење по јединственој оптужници спојеној од ранијих шест оптужница, којом се терете за шверц више од 5,7 тона кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине у западну Европу током 2008. и 2009. године.

Прву првостепену пресуду којом је Шарић био осуђен на 20 година затвора, а остали на вишегодишње затворске казне укинуо је Апелациони суд прошле године и наложио понављање суђења.

Шарић се предао српским властима 18. марта 2014. године од када се налази у притвору.

Пре тога је од почетка поступка у октобру 2009. године, био у бекству.

Према оптужници, чланови Шарићеве организоване криминалне групе међусобно су комуницирали преко СМС порука и шифрованих телефонских бројева, мада су им полиција и домаће и стране тајне службе ушле у траг, па је прво хапшење ове групе уследило у Уругвају 15. октобра 2009. године и истовремено у Србији у акцији „Балкански ратник".

У Специјалном суду у Београду Шарићу се у посебном поступку суди због оптужби за прање пара у Србији убацивањем новца стеченог кријумчарењем кокаина у легалне токове.

Шарић и још 17 окривљених у том процесу терете се за прање око 22 милиона евра.