УНС: Да ли ће фотографија из Албаније помоћи у истрази нестанка Љубомира Кнежевића?

Сестра киднапованог Србина на КиМ, Милена Парлић, видела је у јануару 2011. текст на порталу Би-Би-Сија објављен маја 2010. године, допуњен фотографијом Асошиејтед преса. Крај слике мушкараца у колони стоји назнака да је реч о избеглицама са Косова, снимљеним 1999. у избегличком кампу у близини Кукеша у Албанији, подсећа УНС у саопштењу.

Милена Парлић тврди да су на слици њен брат Владан Младеновић и његов пријатељ Бранимир Михајловић, киднаповани 1999. у месту Гојбуља у општини Вучитрн.

"Увеличала сам фотогафију и одмах сам га препознала. Види се да је то Албанија и ту је вероватно завршио. По чијем налогу то изгледа никада нећемо сазнати", рекла је својевремено Милена Парлић за франкфуртске Вести.

Њен брат Владан Младеновић отишао је 23. јуна 1999. у посету пријатељу Бранимиру Михајловићу у село Гојбуља.

Два дана касније заједно са још петорицом Срба је киднапован и од тада му се губи сваки траг.

Осумњичен је Гани Имери, командант ОВК у вучитрнској области кога су препознали и накнадно идентификовали сведоци отмице.

Ухапшен је новембра 2001, а адвокаткиња која је заступала породице жртава, Стоја Ђуричић, одмах је тражила проширење истраге, сумањајући да су Имери и његова група одговорни и за нестанак Љубомира Кнежевића, дописника Политике и новинара Јединства.

Ђуричић је означила Ганија Имерија и Ганија Ђеља као наредбодавце и још петорицу као непосредне извршиоце, сумњајући да су одговорни за киднаповање 23 Срба и Рома у општини Вучитрн, несталих и отетих у периоду од децембра 1998. године до августа 2000. године.

У захтеву за проширење истраге послатом Окружном суду у Митровици, Ђуричић је као доказ предложила саслушање оштећених сведока.

Истрага обустављена, нестао део документације

Тек након тога је разматрано проширење истраге, односно испитани су додатни сведоци које је Ђуричићева предложила. Истрага је убрзо обустављена.

Адвокаткиња Ђуричић је преминула 2002. и она је једина која је повезала киднаповања Срба у Вучитрну у истражну целину. Односно, назначила полицији Унмика везу између отмица и зато тражила обједињену истрагу у једном поступку.

Као што је под сумњивим околностима истрага обустављена, тако је и део документације из истраге нестао.

Еулекс: Унмик нам није предао истрагу

Када је Саветодавна комисија за људска права Унмика затражила више информација, начелник секретаријата Основног јавног тужилаштва у Митровици обавестио их је да је Унмиков међународни тужилац задужен за ову истрагу узео оригинални истражни спис, а да по окончању случаја, спис није заведен у архиву тог тужилаштва.

Сазнаје се и да је полиција Унмика претражила стан, канцеларију и возило Имерија и запленила велики број документа, фото и видео материјала, компјутерску опрему, оружје и муницију, али је нејасно шта се са тим стварима десило.

Еулекс потом тврди да им Унмик никада званично није предао ту истрагу.

О нестанку новинара Љубомира Кнежевића, мисија владавине права ЕУ, девет година на питања УНС-а одговара да "немају доступних информација".

Породице жртава очекују да Специјални суд подигне оптужнице

Када је реч о киднаповању шесторице Срба из Гојбуље, Милена Парлић никада није поверовала да није било довољно доказа против Имерија.

Чак верује да је он и признао отмицу, а од истраге је очекивала да открије по чијем налогу и коме их је предао.

"Случај не може да буде чистији и јасно је ко их је отео. И може да се покрене истрага, да он призна шта је урадио и коме их је предао. Човек је хапшен, постоје сведоци, а не процесуира се злочин. Он слободно шета, а ми не знамо чак ни судбину мог брата. Уопште не знам шта ћемо даље, али нећу да одустанем. Они морају да сносе одговорност, јер на крају, то што нису истражили до краја је врста саучесништва", испричала је Милена Парлић франкфуртским Вестима.

Швајцарски сенатор Дик Марти, представљајући 2010. у Савету Европе извештај о трговини људским органима на Косову, подсетио је да је у хаотичном периоду између 1999. и 2000. године, односно од краја бомбардовања до успостављања Унмика, власт на целој територији вршила ОВК, а то је период када су почињени злочини.

"Људи су киднаповани, депортовани у Албанију. Знате да је Еулекс отворио процес који се односи на тајне затворе, ту се помиње Кукеш на северу Албаније", истакао је Марти.

Од тада породице жртава очекују да Специјални суд за ратне злочине на Косову подигне оптужнице у нади да ће на тај начин коначно сазнати истину о најмилијима.

Када је реч о оцени рада истражних органа УН на Косову, то најбоље описује закључак Саветодавне комисије да "Умник није учинио никакав суштински напор да на систематичан и координисан начин истражи нестанак и убиство великог броја косовских Срба у случајевима где је постојао очигледан след истраге који би довео до починилаца за које се сумњало да су припадници ОВК".

Комисија истиче да су неке истраге обустављене одмах након пријема почетних информација, а неактивност полиције Унмик је правдана тврдњом да те истраге "нису сматране приоритетом".

Такође, подсећа и на интерни меморандум полиције Унмика и Одељења правде из 2003. који каже да би зарад чувања ограничених истражних ресурса, полиција требало да се усредсреди само на истрагу злочина "у којима је постојала велика вероватноћа идентификовања осумњичених".

Удружење новинара Србије није добило одговор од Специјалног тужилаштва за ратне злочине у Хагу да ли ће истраживати нестанак новинара Љубомира Кнежевића.