Заједнички интерес: Младић и Хаџић у Хагу

Холандски амбасадор у Београду Рон Ван Дартел изјавио је да Холандија и Србија имају заједнички интерес да се заврши привођење свих оптужених за ратне злочине пред лице правде.

"Холандија жели да подржи Србију у њеном будућем развоју али пре тога она мора да се ухвати у коштац са прошлошћу", рекао је Ван Дартел на скупу о ратним злочинима у београдском Сава центру.

Холандски амбасадор је истакао да је условљавање Србије на даљем путу европских интеграција неизбежно, али да је тешко објаснити зашто је његова земља у томе тако упорна.

"Холандија настоји да игра позитивну улогу у регионланим процесима суочавања са прошлошћу", рекао је холандски амбасадор.

Директор Канцеларије за сарадњу са Хашким трибуналом Душан Игњатовић казао је на скупу да Србија чини све што је у њеној моћи да испуни преостале обавезе према суду у Хагу.

"Суђења за ратне злочине и сарадња са Хашким трибуналом су међународна али и морална обавеза за утврђивање истине о злочинима који су се догодили", оценио је Игњатовић.

Игњатовић је рекао да би суђења пред домаћим судовима требало да буду подигнута на виши ниво и нагласио да ће се правосуђе Србије и у будућности бавити ратним злочинима који у процесном смислу не застаревају.

Србија талац Младића и Хаџића

Српски Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је на конференцији нагласио да је данашња Србија  талац двојице хашких оптуженика - Ратка Младића и Горана Хаџића".

Судија Хашког трибунала Фаусто Покар изјавио је да се "нада да ће два бегунца, Ратко Младић и Горан Хаџић, бити ускоро ухапшени" и додао да би се њима судило у Tрибуналу чак и после 2011. године за када је, према садашњим плановима, предвиђено затварање тог суда.

Тужилац Вукчевић је подсетио да је усвајањем Закона о организацији и надлежности државних органа у поступцима ратних злочина, јуна 2003. године, отворена нова страница историје наших правосудних институција и оценио да српски правосудни органи кривичним делима ратних злочина приступају на један систематичан начин, који се током протеклих година показао као ефикасан.

Институције, формиране тим законом, задобиле су у протеклих пет година, како је казао, "завидан кредибилитет и оствариле значајан напредак у суђењима за најтеже повреде међунароног хуманитарног права".

У кривичном процесном законодавству уведене су новине које су допринеле ефикаснијим суђењима, казао је Вукчевић и као пример навео институцију сведока сарадника, могућност саслушања сведока путем видео везе, као и коришћење доказа које је у предкривцичном поступку прикупило Тужилаштво чиме су успостављени стандарди који представљају пример и осталим органима.

Нема владавине права без превазилажења предрасуда

Вукчевић је изјавио да владавина права у Србији није могућа без превазилажења предрасуда на институционалном и професионалном плану, које представљају директну последицу ратних сукоба.

"Превазилажење ових предрасуда превасходно се односи на две кључне области - то су јавна, правна и техничка подршка суђењима за ратне злочине пред међународним и домаћим судовима и унапређење људских права у најширим сегментима друштва", казао је Вукчевић на конференцији.

Вукчевић је истакао да је процес суочавања са истином о ратним злочинима увек спор, мукотрпан, као и да најчешће, нажалост, иницијална енергија за то суочавање не долази из самих друштава чији су појединци током протеклих ратова и сукоба начинили најозбиљнија кршења хуманитарног права, већ споља.

"Да би процес био успешан и донео оно што је најважније - гаранцију да се сличне ствари никада више неће поновити, неопходно је да иза суочавања у сваком друштву стане владајућа елита и држава, односно да преузимање одговорности и кажњавање одговорних постане аутентична државна политика", истакао је српски тужилац.

Према Вукчевићевим речима, то је процес политичког преваспитања који траје годинама, а који, ако се води како треба, даје резултате.

Сатисфакција жртвама 

"Подсетимо, на пример, да данас у Немачкој и Аустрији (као у осталом и у низу других демократских земаља), није допуштено, чак ни на академски начин, оспоравати или ревитализовати холокауст, под претњом озбиљних кривично-правних последица", нагласио је Вукчевић.

Тужилац је оценио да је суочавање са прошлошћу прерасло у глобални проблем и додао да се не ради о "експлозивној појави чија су 'жртва' само народи бивше Југославије, већ о добродошлом процесу који је резултат свеукупног сазревања међународне заједнице и појединих националних друштава".

"Тиме се омогућује да се жртвама злочина пружи макар и закаснела сатисфакција ", нагласио је Вукчевић и додао да ће тај процес свакако допринети јачању и афирмацији и што је још значајније одговорнијем поштовању међународног хуманитарног права.