Суд ће поново разматрати захтев Улемека и Берчека

"Апелациони суд сматра да се закључак првостепеног суда од 30. новембра прошле године не може прихватити као правилан, јер, ако је првостепени суд сматрао да захтев за понављање поступка не садржи све податке, морао је да позове подносиоце да допуне захтев, што није учињено", напоменула је Пиљићева.

Према ЗКП, исправе као доказ подносе се у оригиналу, а првостепени суд није предузео ништа да провери аутентичност доказа, већ је оценио да је неоверена фотокопија очигледно неподобан доказ, пренела је Пиљићева став суда.

Захтев за понављање поступка поднет је у јулу 2017. године, 10 година од правоснажности пресуде којом су и Берчек и Улемек осуђени на по 40 година затвора због убиства Стамболића и покушаја убиства Драшковића, а одбрана Берчека је захтев поднела Специјалном суду уз нове доказе, за које тврди да показују да он није пуцао на Драшковића.

Истом захтеву и са новим чињеницама придружио се у новембру и Милорад Улемек преко свог адвоката Александра Ковачевића.

Иначе, Берчекова одбрана је захтев за понављање кривичног поступка поднела јер је на рукавицама које се приписују извршиоцу покушаја убиства Драшковића нађена крвна група која није Берчекова.

На рукавицама је пронађена О-нулта крвна група, а Берчекова је АБ РХ+.

У време суђења, Специјални суд није обавио вештачење крвне групе Берчека, али је на основу података из Здравственог картона опште Болнице у Пожаревцу одбрана дошла до чињенице да је Берчек ималац АБ РХ+ крвне групе.

Понављање поступка одбрана тражи будући да је Берчек осуђен на основу погрешно утврђеног чињеничног стања.

Наиме Берчек је правоснажном пресудом пре скоро 12 година, 2006. осуђен на 15 година затвора као непосредни извршилац покушаја убиства Драшковића, док је у истом поступку као саучесник у убиству Ивана Стамболића осуђен на 40 година затвора, па му је изречена јединствена казна од 40 година затвора.

Шта је још спорно одбрани?

За одбрану је такође спорно што су окривљени осуђени на казне од 40 година затвора, с обзиром на пресуду Врховног суда Србије из 2002. године који је оценио да се за кривична дела извршена у време важења смртне казне (која је укинута 9. новембра 2001. године), а пре прописивања казне од 40 година затвора (1. марта 2002. године), може као максиманлна изрећи казна од 15 година затвора.

Одбрана сматра да у том делу пресуда мора да буде преиначена на казну од 15 година затвора.

У захтеву за понављање поступка одбрана је предложила испитивање у својству сведока судије Милене Дрецун, која није учествовала у гласању приликом доношења одлуке у трећем степену.

Берчекова одбрана сматра да је таква одлука незаконита јер је донета у крњем саставу судског већа.

У овом поступку за покушај убиства Драшковића и убиство Стамболића на по 40 година затвора осуђени су и некадашњи комадант ЈСО Милорад Улемек и припадници ЈСО Душко Маричић и Ненад Бујошевић, док су Ненад Илић и Леонид Миливојевић осуђени на по 15 година затвора.

Тадашњи шеф Државне безбедности Радомир Марковић осуђен је у том поступку на 15 година затвора, а Милорад Брацановић на четири године због наводног прикривања кривичног дела.

Иако су захтев поднели само Берчеков и Улемеков бранилац, уколико суд одобри понављање поступка, он би се поновио свим осуђеним лицима.