Напредак, али не и потпуна сарадња

После посете главног тужиоца Београду, када су му представљени оперативни планови за лоцирање и хапшење Ратка Младића и Горана Хаџића, у његовом извештају се констатује да је то и даље кључно питање за оцену успешности сарадње Србије са Хашким трибуналом. 

У Брамерцовом извештају, у који је новосадски "Дневник" имао увид, се ипак не наводи да Србија у потпуности сарађује са Хашким судом, без чега чланице Европске уније не могу да донесу одлуку о наставку процеса интеграције наше земље у Унију.

Тужилац Брамерц је у извештају, најпозитивнијем откако тужиоци Трибунала подносе извештаје УН, написао да су му током његове последње посете Београду, 17. и 18. новембра ове године, представљени операциони планови за лоцирање и хапшење преостала два хашка бегунца, Ратка Младића и Горана Хаџића.

"Дневник" пише да је Брамерц, као најкритичнији део сарадње Београда са Хагом, навео хапшење двојице бегунаца, али да су агенције задужене за њихово гоњење појачале активности и да је поправљена сарадња између обавештајних служби, која је у прошлости била проблематична.

"Ипак, рад постојећих власти је искомпликован због потребе да се превазиђу недостаци претходног вођства БИА, посебно у области аналитике и реаговања по добијеним информацијама", навео је Брамерц у извештају који ће представити у УН средином децембра.

Прекретница у сарадњи

Брамерц је у извештају одао признање Србији за хапшење Радована Караџића и Стојана Жупљанина, оценивши да су та два хапшења "прекретница у сарадњи Србије са Тужилаштвом" .

"Хапшења су обавиле српске власти и она су резултат повећане ефикасности вођства и координације између извршних и правосудних органа власти, и служби безбедности", рекао је Брамерц.

Тужилац је оценио и да је напредовала и сарадња Београда са Хагом по питању приступа архивима и доступности документима, али да проблеми постоје посебно у приступу кључним војним документима у поступку против Момчила Перишића.

Брамерц је најавио да би првостепене пресуде у случају Милана Милутиновића могле бити изречене у првом делу 2009. године, а Анти Готовини и Војиславу Шешељу у другој половини.

Негативни део извештаја односи се на заштиту сведока јер, како преноси "Дневник", Брамерц је констатовао да је сведоцима у појединим случајевима прећено и да су они одустали од сведочења на добровољној бази.