Коме иду документа из Хашког трибунала?

Само у случају Милошевића, према изворима адвоката, у суду је око милион и по докумената. Србија захтева да јој се оно што је уступила у свим предметима врати.

"Оно што нам предстоји сада је да заједничка радна група Министарства правде и Хашког трибунала разговара и утврди критеријуме на основу којих ће се основати документационо- информациони центар који има за циљ да преузме документацију која је јавна у Трибуналу, да имамо електронску документацију када је реч о пресудама. Наравно да захтевамо повратак документације под ознаком 'поверљиво' која је под посебним мерама заштите била издата Трибуналу", каже министарка правде Нела Кубуровић.

Актуелни председник Трибунала сматра да грађа припада УН.

"Вероватно, за 50 година или више, могуће је да Уједињене нације одлуче да архиви иду разним државама. Документа која су доставиле републике бивше Југославије можда ће бити враћена управо њима. Наравно, само нагађам, не знам како ће завршити", каже Кармел Ађијус.

Идеја о формирању информативних ценатара у градовима бивше Југославије припада бившем председнику Фаусту Покару и стара је скоро десет година. Сарајево је најдаље одмакло, прошле године потписан је меморандум Града и Суда који је дао сагласност да 400.000 докумената буде трајно уступљено том граду. У просеку толико их је по једном предмету.

"Мислим да је Србија, што се тиче кооперације, барем двоструко више докумената дала него што су то урадиле БиХ и Хрватска", каже адвокат Слободан Зечевић.

"Србија мора да се бори да се све сачува, јер је Србија најлошије прошла кад говоримо о селективној правди, историја ће према српској улози у рату бити милостивија него што је био Хашки суд. Важно је да увек имамо приступ Брионским транскриптима јер ће многи и историчари и правници донети сасвим другачији закључак да ли су Срби протерани плански или су они сами бежали од хрватске војске и авијације", каже колумниста Недељника и некадашњи извештач из Хага Љиљана Смајловић.

Адвокат Зечевић сматра да ће из систематизоване грађе моћи да се анализира рад те институције, тако ће се можда размотрити и став Тужилаштва о удруженом злочиначком подухвату.

"Када су Срби били оптужени, у сваком од тих или у већини тих предмета је оптужен заједнички злочиначки подухват. Начин на који је тај институт третиран пред Трибуналом, заиста бих могао да кажем да се ради о злоупотреби", каже Зечевић.

Брине и лоша репутација у чувању докумената. Својевремено је судски лекар који је радио при Унмику тврдио да је нпр. 2010. у Немачкој уз одобрење Суда уништено 400 узорака ДНК жртава на Косову.

"Они су уништили више од хиљаду комада предмета, костију, докумената из босанског рата... Брамерц је, кажу, незванично, признао да је то наводно била грешка, да је то изгубљено", каже Љиљана Смајловић.

Пред Трибуналом је оптужена 161 особа. Од оптужених и правоснажно осуђених 70 одсто су Срби, осуђени на више од хиљаду година.