Правоснажно ослобођени оптужби за убиство након 16 година

Овом одлуком, која је објављена на сајту Апелационог суда, потврђена је пресуда Вишег суда у Панчеву из 2016. године којом су након поновљеног суђења, по налогу Европског суда за људска права у Стразбуру, Пауновић и Станимировић ослобођени оптужби.

Виши суд у Панчеву је након поновљеног суђења ставио ван снаге правоснажну пресуду Окружног суда у Смедереву из 2004. године којом су Пауновић и Станимировић били осуђени на максиманлне казне затвора због тешког убиства.

Истом одлуком, потврдио је део пресуде којом је Пауновић осуђен на годину дана затвора за недозвољено држање и ношење оружја.

Апелациони суд је сада одбио жалбу јавног тужиоца у Панчеву и потврдио пресуду панчевачког Вишег суда.

Одлука Европског суда у Стразбуру била је прва одлука којом је наложено понављање суђења у нашој земљи и то због признања које је изнуђено тортуром а пресуда се заснивала на том признању, пренели су раније медији.

Станимировићу су, према писању медија, истражни органи ломили ребра, прикључивали га на струју и давали електрошокове, да је претрпео потрес мозга...па је након тога признао двоструко убиство, на основу којег су он и Пауновић били осуђени на по 40 година затвора.

Пауновић је био оптужен да је, незадовољан својим материјалним положајем и третманом у кући, за уговорену новчану накнаду од 30.000 немачких марака ангажовао Станимировића да убије његове родитеље и дао му аутоматску пушку ради извршења убиства, а која је била власништво његовог оца.

У образложењу пресуде Апелационог суда се, између осталог, наводи да је правилно првостепени суд правилно закључио да тужилаштво није пружио ниједан доказ за наводи оптужнице, будући да је записник о исптитивању Станимировића од 13, 14. и 19. фебруара 2001. године извођен као незаконит доказ 2015. године.

Такође, како се додаје, првостпеепни суд је имао у виду и да су претресање стана 19. фебруара 2001. године током којег је нађена једна чаура, потврда о одузимању те цауре и вештачење те цауре у овом предмету оцењени као незаконити докази, док је комуникација мобилним телефоном између окривљених оцењена као доказ који се тумачи у корист окривљеног.

Обојица имају право на одштету због незаконитог боравка у затвору од скоро деценију и по.