Заштићени сведок против Станишића и Симатовића иза затворених врата

Сведок РФЈ-108 исказ ће, како се очекује, и сутра наставити на затвореној седници.

Затворена седница највиши је ниво заштите идентитета сведока пред међународним судским Механизмом, правним наследником Хашког трибунала, који суди Станишићу и Симатовићу.

Јавност је остало недоступно о чему је РФЈ-108 сведочио.

Од почетка поновљеног суђења Станишићу и Симатовићу 13. јуна, тужиоци су пред расправно веће на јавним седницама извели деветорицу сведока: РФЈ-153, Радослава Максића, Џона Вилсона, РФЈ-072, Владу Вуковића, РФЈ-066, Марка Миљанића, Луку Бркића и једног заштићеног сведока.

Сви су сведочили о улози Станишића и Симатовића у формирању, наоружавању и заповедању српским снагама у самопроглашеној САО Крајини, као и злочинима које су те формације починиле над хрватским цивилима, 1991-92. године.

Од наставка суђења после летње паузе у раду суда 22. августа тужиоци су се усредсредили на напад ЈНА и српских снага на Шкабрњу, у новембру 1991.

По сведоку Миљанићу, који је био командант хрватске одбране села, српске снаге су током напада убиле 75 Хрвата, претежно цивила.

По оптужници, та злодела починиле су формације под контролом СДБ Србије, односно Станишића и Симатовића.

Станишића (66), који је од 1992. био шеф СДБ Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана с великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

Првооптужени Станишић не присуствује суђењу од 21. јула, јер му је расправно веће дозволило да због болести остане на привременој слободи у Србији до 27. септембра.

Станишић је тражио да Београду остане све док тужиоци у Хагу не окончају извођење доказа против њега, а тај захтев судије ће разморити накнадно.

По налазима лекара у Хагу и у Београду, Станишић пати од хроничне болести органа за варење и депресије. Болест првооптуженог значајно је утицала на ток и дужину дугогодишњег хашког процеса против Станишића и Симатовића.

Од када су се у хашком притвору нашли први пут 2003. обојицу оптужених је суд више пута пуштао на привремену слободу.

После првог суђења, које је, после једног неуспелог покушаја почело 2009. првостепено веће Хашког трибунала ослободило је у маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Процес Станишићу и Симатовићу последњи је у којем ће судије утврђивати да ли су бивши званичници Србије криви за ратне злочине у Хрватској и БиХ.

Пред Хашким трибуналом ниједан државни функционер Србије није био осуђен за та злодела.