Људски органи као роба

Тридесетпетогодишњи Зајечарац, Дејан Нанић, спреман је да свој бубрег прода за 25 хиљада евра. Отац троје деце, на то се одлучио после безуспешних покушаја да добије банкарски кредит и тако спаси фирму у дуговима.

"Ако се стање у банкарском систему не промени", каже Нанић, "и ако не будем могао да измирим дуговања и платим оно што сам обећао добављачима, ја морам да се одлучим на такав потез, без обзира на све последице."

Органи се нуде углавном на интернету. Тако, здрава, тридесетседмогодишњакиња, да би прехранила породицу већ месецима нуди свој бубрег за 50 хиљада евра. Каже да је људи зову, али да још нема правог купца.

"Да није мука, не бих то никада радила, али ово је морање, дно дна. Када зову, људи углавном питају за крвну групу, да ли сам урадила неке претраге, имам ли неку спецификацију. Одустају најчешће због цене".

Нуди се и људска крв. Једну флашу најамни радници код Вуковог споменика у Београду продају за 50 евра. 

У Клиничком центру Србије кажу да органе за трансплантацију могу да дају само први сродници, тако да је у нашој земљи немогуће купити орган који би био пресађен у некој од болница.

"Сасвим сигурно не може неко са стране да дође и каже ја сам донор. Зна се шта закон омогућава, зна се шта су први сродници, свака етапа се утврђује. Психолошким и психијатријским надзором потврђује се да ли је, особа која то ради, при потпуној свести", објашњава професор Мирослав Милићевић, лекар у Центру за трансплантацију јетре КЦС.

Лекари тврде и да се на приватним клиникама не раде незаконите трансплатације органа и да такве операције не може да изведе сваки хирург, јер приликом пресађивања јетре у тиму учествује и до 60 људи.

Управо због броја учесника, криминолог проф. Живојин Алексић каже да се такав деликт не може сакрити и да то потврђује да нема савршених злочинаца, већ само несавршене истраге.

Упућени тврде да грађани Србије органе купују само у земљама попут Индије или Пакистана. Ипак, такво пресађивање је изузетно ризично, јер је било случајева да се преко тих органа пренесе и вирус сиде.

Закон о трансплатацији органа требало би да се нађе у скупштинској процедури 2009. године најављују у Министарству здравља. Нацрт тог закона предвиђа забрану трговине органима, али и огласе у којима се нуде или траже органи.