Станишићева одбрана о исказу заштићеног сведока

"Ништа од свега што сте рекли о Јовици Станишићу није тачно", рекао је његов бранилац Вејн Џордаш на крају унакрсног испитивања.

Заштићени сведок РФЈ-066, који је исказ давао преко видео везе, скривеног лика и уз електронску измену гласа, није одговорио на ту тврдњу.

У главном исказу, заштићени сведок је изјавио да је челник СДБ-а Србије Јовица Станишић, посредством свог помоћника Франка Симатовића-Френкија, 1990-1992. наоружао, обучио и контролисао српске јединице у САО Крајини, које су злочинима прогнали тамошње Хрвате.

Из исказа РФЈ-066 произлази да је он тада био припадник милиције Крајине, близак министру унутрашњих послова Милану Мартићу.

Јовицу Станишића (66) и Франка Симатовића-Френкија (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-1995. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

У последњем дану унакрсног испитивања, бранилац Џордаш настојао је да докаже да су припадници Службе државне безбедности (СДБ) Србије, попут Симатовића и Драгана Филиповића-Фиће, у САО Крајини деловали у саставу и под командом локалне Територијалне одбране.

РФЈ-066 одговорио је да је тако било само "формално", али да је заправо "мајор Фића био у Френкијевој групи".

Станишићев заступник подсетио је, потом, сведока да је, на првом суђењу, сам изјавио да је, у лето 1991. "Френки био под командом заповедника ТО Милорада Драгишића" и да се "више није понашао као командант, као раније".

РФЈ-066 узвратио је да "у томе и јесте ствар, што је Френки све више узимао ствари у своје руке са својим људима, а Драгишић је формално био командант ТО".

"Френки није био никад подређен Драгишићу - никад", нагласио је РФЈ-066, потврђујући, истовремено, да су "милиција и ТО били под истом командом".

Пошто му је бранилац предочио документ по којем је МУП Србије у САО Крајину слао "стара средства везе МУП Косова", сведок је остао при исказу да је Станишић крајишким Србима "обећао све што је потребно" и да је "сва опрема долазила, мање-више, од МУП Србије".

Одбрана је оспоравала и тврдњу сведока да је Станишић имао одлучујућу улогу у постављању Душана Орловића за шефа СДБ Крајине.

ФЈ-066 одговорио је да је "Мартић имао проблем са Орловићем који није имао искуства и није радио ниједан дан" пре него што је постављен за шефа тајне полиције.

"С појавом Френкија, Орловић је постао близак њима", рекао је сведок, потврђујући да је Мартић био "забринут" због тога што је "Орловић слао извештаје Службе Државне безбедности Србије".

Сведок је остао при исказу да је Мартић, после састанка са Станишићем у Београду, у јануару 1991. формирао станице милиције Крајине у селима у којима их раније није било.

Бранилац Џордаш претходно је сугерисао да су те станице основане по плану Мартића, Милана Бабића и Српске демократске странке и да "Станишић није имао ништа с тим".

"То није тачно. Станице милиције су установљене на основу обећања Јовице Станишића, то ми је Мартић рекао по повратку", рекао је РФЈ-066.

Одбрана другооптуженог Симатовића унакрсно ће сведока испитивати накнадно, после летње паузе у раду суда која почиње 21. јула.

Поновљени процес Станишићу и Симатовићу биће настављен у идући уторак, 18. јула, исказом следећег сведока оптужбе.

После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице. Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.