Трибунал поново одбио Хрватску у случају Прлић

Сви су уложили жалбу на ту пресуду, као и Тужилаштво, а коначна пресуда Апелационог већа суда се очекује до новембра ове године.

Званични Загреб два пута је затражио да као "пријатељ суда" (amicus curae) буде укључен у жалбени поступак.

Трибунал је, прошлог лета, одбио први захтев, а данас и захтев Хрватске да ту своју одлуку преиспита.

Влада Хрватске тражила је да буде саслушана у вези с налазом из првостепене пресуде да су злочини, за које су Прлић и остали неправоснажно осуђени, били почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата у којем су учествовали и тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Шушак и начелник Генералштаба Хрватске војске Јанко Бобетко.

Циљ тог подухвата, по пресуди, било је успостављање "хрватског ентитета, делимично у границама Хрватске бановине из 1939. године", насилним и трајним протеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ.

То би, по пресуди, значило "поновно уједињавање хрватског народа", будући да је злочиначким планом било предвиђено да се он "или уједини са Хрватском, у случају распада БиХ" или остане у БиХ "с тесним везама с Хрватском".

По пресуди, злочиначки подухват у БиХ спроводила је и Хрватска војска.

Влада Хрватске тражила је право да те налазе из првостепене пресуде оспори током жалбеног поступка.

Хрватска је, у одбијеном захтеву, тврдила да "нема начина да се закључи да су хрватске вође имале намеру да почине злочине против босанских Муслимана".

По Загребу, хашке судије су "помешале 'политички циљ' присаједињења Хрватској територије Бановине из 1939. са намером да се употребе криминална средства да се оствари тај циљ, те су неправилно закључиле да су три хрватска званичника била чланови удруженог злочиначког подухвата искључиво на основу налаза о 'политичком циљу'".

Одбијајући први захтев Хрватске да се умеша у процес Прлићу, Апелационо веће Трибунала је нагласило да "првостепено веће није донело експлицитан налаз у вези са учешћем Туђмана, Шушка и Бобетка у удруженом злочиначком подухвату, нити их је прогласило кривим за иједан злочин", те да, стога, није нарушена претпоставка њихове невиности.

Апелационо веће је нагласило и да "налази о тројици хрватских званичника у првостепеној пресуди ни на који начин не представљају утврђивање одговорности државе Хрватске".

После расправе о жалбама, која је одржана у марту ове године, Хрватска је затражила да Трибунал преиспита своју одлуку и дозволи јој да наступи као "пријатељ суда".

Као разлог за то, Загреб је навео да су тужиоци, током жалбене расправе, инсистирали да су, по првостепеној пресуди, Туђман, Шушак и Бобетко били актери злочиначког удружења против босанских Муслимана.

Одбијајући тај захтев, Апелационо веће је данас оценило да Хрватска није указала да је одлука чије преиспитивање тражи представљала грешку у правном резоновању суда.

Загреб је тражио и да у правоснажној пресуди, када буде изречена, апелационо веће потврди своју оцену да "првостепено веће није донело експлицитан налаз у вези са учешћем Туђмана, Шушка и Бобетка у удруженом злочиначком подухвату" и да "налази о тројици хрватских званичника у првостепеној пресуди ни на који начин не представљају утврђивање одговорности државе Хрватске".

Апелационо веће и тај захтев је данас одбило, оцењујући да Хрватска није страна у поступку и да није имала право да га уложи.

Заједно са Прлићем, Трибунал је на 20 година затвора осудио министра одбране ХРХБ Бруна Стојића, начелника Главног штаба Хрватског већа одбране (ХВО) Слободана Праљка и заменика команданта ХВО Миливоја Петковића.

Валентин Ћорић, командант Војне полиције ХВО, осуђен је на 16 година затвора, а председник Комисије.