Станишић тражи да доказни поступак оптужбе прати из Србије

Према налазима лекара у Хагу и Београду, Јовица Станишић пати од хроничне болести органа за варање и депресије.

Алтернативно, одбрана је затражила да Станишићу буде дозвољено да у Србији проведе летњу паузу у раду суда, која почиње 21. јула и траје три недеље.

Поновљени хашки процес Станишићу и његовом сараднику Франку Симатовићу Френкију почело је 13. јуна, а до сада су саслушана тројица сведока тужилаштва.

Станишића (66) и Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Пре почетка поновљеног суђења, Станишић је тражио да му буде дозвољено да први део суђења прати из Београда, одричући се права да буде присутан у хашкој судници.

Расправно веће одбило је у мају тај захтев, уз оцену да је неопходно да оптужени буду присутни током уводне речи тужилаца, али није искључило да ће касније Станишићу због болести дозволити да процес прати из Србије.

Ту могућност дозвољава правилник судског Механизма, правног наследника Хашког трибунала, пред којим се суђење одвија.

Позивајући се управо на ту одлуку судија, Станишићева одбрана данас је нагласила да би се процес много брже одвијао уколико би га првооптужени пратио из свог дома у Београду.

Због Станишићеве болести, суд заседа три дана недељно по три сата, уз једночасовну паузу.

По одбрани, први део суђења у Станишићевом одсуству био би завршено знатно брже.

Браниоци су подсетили и да је Станишић, од првог хапшења у марту 2003, на привременој слободи провео "отприлике шест година и седам месеци" и да никада није прекршио ниједно правило које је суд одредио.

У притвору у Схевенингену, Станишић је до сада, по одбрани, провео "пет година и два месеца".

Да буде пуштен на привремену слободу у Србију током летње судске паузе затражио је и другооптужени Симатовић.

Обе одбрана нагласиле су да оптужени, за време боравка на привременој слободи, никада нису покушали да утичу на сведоке, нити да побегну.

О тим захтевима ускоро ће одлучивати расправно веће којим председава судија Бартон Хол.

После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013. године, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Станишића и Симатовића ухапсиле су и у Хаг изручиле власти Србије у пролеће 2003. године, одмах после убиства премијера Србије Зорана Ђинђића.