Војни званичник УН: Милошевић заговарао мировне планове без промене граница

Сведок оптужбе Џон Вилсон се сложио, током унакрсног испитивања, да је Милошевић "обезбедио" да Срби у Републици Српској Крајини прихвате Венсов план.

Џон Вилсон, који је тада био војни званичник УН, потврдио је и да је, с пролећа 1993. године Милошевић заговарао Венс-Овенов мировни план, који је вођство Републике Српске одбило.

Као тачну, прихватио је и сугестију Симатовићевог браниоца Владимира Петровића да ниједан од тих планова није предвиђао промену граница Хрватске и БиХ.

Према оптужници против Јовице Станишића, тадашњег шефа Службе државне безбедности (СДБ) Србије и његовог помоћника Франка Симатовића-Френкија, Милошевић је био на челу удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било насилно и трајно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

Тај Милошевићев подухват, по оптужници, спроводили су Станишић и Симатовић преко СДБ Србије, а учесници су, међу осталима, били и лидер РС и Републике Српске Крајине Радован Караџић, Ратко Младић, Милан Бабић и Милан Мартић.

На сугестију Симатовићевог браниоца, сведок Вилсон је потврдио да је Милошевић подржао Венсов план, иако је знао да то искључује промену граница Хрватске и предвиђа "политичко решење за Србе".

Сведок се сложио са браниоцем и да је Милошевић покушао да примора власти РС да, у пролеће 1993. прихвате Венс-Овенов мировни план за БиХ, иако је то значило да Срби врате трећину освојене територије.

"Тај план практично је предвиђао нестанак РС", сугерисао је Симатовићев адвокат.

"Верујем да је тако", одговорио је Вилсон, потврдивши и да су власти у Београду укинуле сву помоћ, осим хуманитарне, за РС, пошто су босански Срби одбили да споразум прихвате.

Симатовићева одбране оспоравала је Вилсонову изјаву о етничком чишћењу у БиХ, с пролећа 1992. тврдњом да су извор за њу били пристрасни медији.

Вилсон је одговорио је да извештаје из локалних и међународних медија није узимао здраво за готово, већ их је укрштао са информацијама од особља ЕУ, УН и других организација.

Адвокат Петровић позвао се на Вилсонову изјаву да је етничко чишћење померило око пола милиона људи и да је то сазнао из медија као "примарног извора".

"Може ли се озбиљно закључивати на основу извештаја медија који су били екстремно острашћени и субјективни?", питао је Симатовићев заступник.

"Не, али ми смо уобичајено из више извора верификовали чињенице пре него што смо их користили. Нисмо били потпуно зависни од медија", одговорио је Вилсон, додајући да су извор били и посматрачи ЕУ, УНХЦР-а и друге међународне организације.

Ослањање на посредне изворе, сведок је објаснио тиме што УН, почетком рата у БиХ, нису имале своју мисију на терену.

Симатовићев бранилац питао је, затим, Вилсона да ли је у укупном збиру од пола милиона избеглица направио разлику између оних који су силом протерани и других који су побегли од рата.

Вилсон је одговорио да ту разлику није правио и да укупна цифра представља избеглице из сва три народа.

Унакрсно испитивање сведока Вилсона, одбрана ће окончати у уторак.

Станишића (66) и Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-1995.

У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.