четвртак, 15.06.2017, 18:02 -> 18:42
Извор: Бета
Хаг, заштићени сведок о Јовици Станишићу
Одбрана Јовице Станишића оспоравала је, пред судом у Хагу, исказ сведока оптужбе РФЈ-135 да је, с пролећа 1991. у Книну видео Станишића и да је служба Државне безбедности Србије обучавала тамошње српске снаге. Сведок, који је у Книну био 1991. као званичник савезне службе безбедности СФРЈ остао је, међутим, при свом исказу.
"Ви нисте видели Станишића у Книну", сугерисао је, током унакрсног испитивања, бранилац Вејн Џордаш. "Видео сам га", узвратио је сведок који исказ даје под псеудонимом РФЈ-153, скривеног лика и електронски измењеним гласом.
Бивши шеф Службе државне безбедности Србије Станишић (66) и његов помоћник Франко Симатовић-Френки (67) оптужени су за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-1995.
Четири тачке оптужнице терете их за злочине против човечности, а једна за кршење закона и обичаја ратовања.
У унакрсном испитивању, Станишићев бранилац је предочио да је сведок, у својој првој изјави Хашком трибуналу из 2004. рекао да "Станишића није лично видео у Книну, али да је чуо да долази повремено, како би учествовао у обуци официра САО Крајине".
Понављајући да је Станишића два пута видео у Книну, РФЈ-153 објаснио је да је "у тој изјави акценат био стављен на Мартића и активност милиције, нисам се дотакао Станишића, а касније сам освежио памћење".
Адвокат Џордаш питао је сведока шта су му, током боравка у Хрватској, о служби Државне безбедности Србије говорили саговорници из хрватске власти.
"Рекли су нам да знају да је Србија присутна у Крајини. Заменик министра унутрашњих послова Вице Вукојевић није говорио о присуству СДБ, него о присуству Србије на терену у Крајини", одговорио је РФЈ-153.
Осврћући се на његову изјаву да је служба Државне безбедности Србије у кампу у Голубићу код Книна спроводила обуку "ради стварања СДБ САО Крајине", бранилац је питао сведока да ли тврди да су "Станишић и СДБ Србије обучавали тамошњу милицију" којом је командовао Милан Мартић.
РФЈ-153 одговорио је одрично, прецизирајући да "милиција није спадала у надлежност СДБ".
Станишићев бранилац указао је и да сведок, у првој изјави из 2004. није споменуо да су, у лето 1991, у Белом Манастиру у источној Славонији деловали "Френкијевци" и "Аркановци", који су по оптужници били под контролом СДБ Србије.
Уз понављење да је у тој изјави "акценат био на Мартићу и Крајини", РФЈ-153 је тврдио, међутим, да је на самом терену дошао до информација о присуству тих формација, као што је изјавио уочи првог суђења Станишићу 2008.
Тврдио је да су на терену били и његов "школски друг" Радован Стојчић Баџа из МУП-а Србије, те сам оптужени Симатовић, те да се то није могло догодити без одобрења из Београда. Сукоби су били између "хрватских снага и тих паравојски", рекао је сведок.
Наставак суђења 20. јуна
Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу биће настављено у уторак, 20. јуна.
После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.
Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.
По оптужници, Симатовић и Станишић били су учесници у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, тврде тужиоци, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар