Апелациони суд: Законити искази из саслушања Лазаревића

"Усвојиши жалбу тужилаштва за организовани криминал на решење Специјалног суда којим су 18. априла поменути искази издвојени као незаконити, Апелациони суд је укинуо то решење и констатовао да су 'искази окривљених законито прибављени - у складу са одребама важећег законодавства', рекла је потпарол суда Мирјана Пиљић Танјугу.

"Све што су изјавили о својим радњама и поступцима у вези са догађима за које се терете, може се користити као доказ оптужбе", навео је Апелациони суд у обраложењу одлуке, закључујући да су њихови искази узети у складу са Закоником о кривичном поступку (ЗКП), те да "није било места доношењу одлуке о издавајању из списа предмета".

Специјални суд је 18. априла издвојио из доказа - засписнике о саслушању осумњичених као незаконите доказе, закаључивши да су прибављени на посредан и незаконит начин, будући да су Лазаревићу и Штрбцу, као и Гари приликом саслушања предочавани незаконити докази.

"Не може се прихватити закључак првостепеног суда да су управо пресретнути разговори доминантно утицали на одбрану Лазаревића, на шта се основано жалбом тужилаштва за органзиовани криминал указује", навео је Апелациони суд.

Тај суд указује да из списа произилази да је Лазаревић у полицији у присуству изабраног браниоца пристао да да исказ "својом слободном вољом", односно да се бранио на начин који је сам одбрао, након што је имао прилику да саслуша примедбе и савет браниоца.

Што се тиче Штрбца, садржај комуникације наведене у кривичној пријави за одавање службене тајне која је поднета против њега, никако није могао објективно утицати на његов исказ, јер му је тај садржај био познат више од три године колико је до покретања тог поступка, већ трајао поступак где се исте мере надзора користе као доказ против њега (у случају за прање пара за Дарка Шарића) навео је Апелациони суд.

Тај суд је такође закључио да се основано жалбом тужилаштва указује да за Гару не стоји да се као доказ уз кривичну пријаву прилаже пресретнута комуникација, већ се као доказ прилаже службена белешка о обавештавању од грађана коју је претходно сам Борис Гара дао полциији.

"Због тога је неутемељен став првостепеног суда да је Гара под теретом предочавања незаконитих доказа дао свој исказ у тужилаштву као и на главном претресу", навео је Апелациони суд.

У свом закључку тај суд наводи да су, имајући у виду садржину записника о саслушању окривљених, она спроведена у складу са ЗКП-ом.

Такође подсећа да су окривљени пре давања исказа поучени и упозорени о правима у кривичном поступку и саслушани у складу са правилима о саслушању.

"Процесне гаранције у конктерном случају биле су испуњене, а то су и осумњичени потврдили потписвањем записника о саслушању", навео је Апелациони суд.

Посебно је указао да сама кривична пријава није доказ и не може бити коришћена у кривичном поступку, нити се на јој може заснивати судска одлука.

"Нејасно је на основу чега првостепени суд закључује да омогућавање осумњиченима да прочитају кривичну пријаву, која се односи на дело које им се ставља на терет, стављање на распоалгање да размотре списе и предмета који служе као доказ, представља незаконито поступање у било ком контексту", навео је Апелацуони суд истичући да је "то једноставно њихово право, те да је једино могуће поступање органа је било да им коришћење тог права омогући".

Након одлуке Апелационог суда о жалби, предмет би требало да оде у Врховни касациони суд (ВКС) ради одлуке о захтеву за заштиту законитости који му је средином априла поднело Републичко јавно тужилаштво (РЈТ).

РЈТ тражи од ВКС да већ правоснажно издвојене прислушкиване разговоре врати у списе тог предмета.

Судско веће Специјалног суда у Београду издвојило је наредбе истражног судије за снимање телефонских разговора оптужених Родољуба Радуловића и Радована Штрпца у поступцима који су се против њих водили, а потом и исказе Лазаревића и Штрбца са саслушања из истраге.

Поред Лазаревића, који је у то време био шеф кабинета министра унутрашњих послова у овом поступку су оптужени и адвокат из Новог Сада Радован Штрбац, полицајац Борис Гара, као и Родољуб Радуловић звани Миша Банана у бекству и њему се суди у одсуству.

Штрбац и Лазаревић су одбили да изнесу своје одбране на почетку суђења јер су тврдили да докази које тужилаштво представља нису законити, док је одбрану изнео само Гара.

Лазаревић и остали се терете да су током 2008. и 2009. преносили поверљиве полицијске информације Шарићу пре покретања званичне истраге за шверц кокаина у октобру 2009. године.

У оптужном предлогу се наводи да је Гара преносио кључне податке Лазаревићу о праћењу Шарићеве групе, након чега је Лазаревић те информације прослеђивао Штрпцу и Радуловићу, а они Шарићу.

То поступање је, како сматра тужилаштво за организовани криминал, угрозило истрагу полиције јер су припадници Шарићеве групе променили дотадашњи начин комуникације.

Шарићу је у току поновљено суђење поводом оптужби за кријумчарење кокаина, као и суђење за прање пара и фалсификовање докумената.