УНМИК манипулише доказима

Мисија УН на Косову још увек није одговорила на захтев српског тужилаштва да му достави извештај о истрази која је, марта 2004. године, вођена у околини села Бурељ на северу Албаније.

Бурељ је означен као место у којем су киднаповани косовски Срби мучени, убијани и где су им вађени органи, који су, касније, продавани на црном тржишту.

"Истражни судија је 8. октобра затражио извештај од УНМИК-а, али још увек нема одговора. Најпре нам је, 6. јуна, одговорено да немају ништа, да би се касније појавио извештај који има печат мисије УН на Косову. Поставља се питање зашто нас УНМИК о томе није обавестио", рекао је Радио-телевизији Србије портпарол Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић.

"УНМИК-ов извештај из 2004. са лица места у жутој кући потпуно је скинуо неке маске", рекао је Векарић.

Извештај УНМИК-а, који су потписали шеф Канцеларије за нестала лица и форезничка испитивања Хосе Пабло Барибар, форензички фотограф Алан Витман, форензички истражитељ Том Греинџ, форензички антрополог Тања Делаберд и форензичар места злочина Хроар Фриденлунд, садржи четири стране текста и скице "жуте куће" у селу Бурељ.

Истражитељи су пут села Бурељ, односно "жуте куће", која се налази на петнаестак километара јужно од тог места, кренули на захтев Хашког трибунала, уз образложење да је неколико сведока изјавило да су неки људи убијани испред те куће и да су њихова тела, потом, сахрањена на гробљу у истој области, али су на том гробљу виђене необележени гробови.

Истрага, којој су присуствовало обезбеђење Хашког трибунала, тужилац из Буреља, локални полицајци и преводилац, трајала је два дана, односно 4. и 5. фебруара 2004. године, а извештај је предат месец дана касније, односно 8. марта, наводи се у документима у које је Интернет портал РТС имао увид.

Прикупљени доказни материјал, односно пластична интравенска боца, шприцеви, амбалажа од пилула, комад тканине који одговара материјалу за израду хируршких комбинезона, футрола за пиштољ, шприц и бочице разних таблета, приложен је уз извештај и, наводно, се налази у архиви УНМИК-овом форензичком одељењу у Ораховцу.

Истражитељи УНМИК-а, међутим, нису успели да истраже гробље на којем су наводно сахрањени остаци убијених Срба.

"Тражили смо да се заштите докази у Ораховцу, који имају значај за овај предмет. Ако су докази нестали, то не би било изненађење, јер очигледно да се ради о нечему што није уобичајено у процесно правном смислу", рекао је Векарић.

"На основу истраге, према нашем мишљењу нема јасних доказа да су особе крвариле као резултат криминалних дела у кући југозападно од Буреља у Албанији. Ипак, било је реакција луминола у кухињи и остави", наводи се у извештају форензичких стручњака УНМИК-а.

Луминол је осетљива хемикалија, која служи за откривање трагова крви. Осветљена ултраљубичастим светлом, та хемикалија открива трагове хемоглобина, али и хлора, никла и бакра, због чега трагови крварења морају бити додатно испитани у лабораторијама.

Истражни тим УНМИК-а, међутим, није узео узорке са места за која се сумњало да садрже трагове крварења.

Овакав закључак истражног тима представља и основу за игнорисање захтева власти у Београду да тужилаштво у Албанији покрене истрагу о наводној трговини органима отетих Срба, односно укупно око 300 особа које су, према тврдњама тужилаштва у Београду и бивше главне тужитеље Хашког трибунала Карле дел Понте, жртве албанског подземља.

Осам сведока Карле дел Понте

Бивша хашка тужитељка Карле дел Понте је у књизи "Лов, ја и ратни злочинци" навела да је тужилаштво дошло до сазнања да су Србима који су 1999. године нестали на Косову вађени бубрези и други органи, који су кријумчарени и продавани страним клиникама.

Према Дел Понтеовој, припадници Ослободилачке војске Косова су до 300 заробљеника, углавном Срба, после 1999. године одвукли у Кукеш и Тропоју у Албанији и тамо их затворили, а затим, најмлађе и најснажније пребацили у село Рибе, код Буреља

Дел Понтеова се позива на осам сведока који су сви, независно један од другог, исто говорили - о једној жутој кући у селу Рибе, у чијем подруму је један лекар, ''Албанац из Пећи, с упадљиво кукастим носем'' вадио органе педесторици заробљеника.

Албанска тужитељка Ина Рама је делегацији из Београда пренела да истрага албанског и хашког тима није потврдила наводе Карле дел Понте о трговини органима киднапованих Срба, што је српске званичнике навело на закључак да је игнорисање захтева за покретањем истраге "политички мотивисано".

Истрагу није покренуо ни Хашки трибунал, објашњавајући да се мандат тог суда односи на период до почетка распоређивања међународних цивилних и војних мисија на Косову јуна 1999. године, али истрагу, без неког подробнијег објашњења, није покренуо ни УНМИК.

Истрага

Истрага српских власти усмерена је ка расветљавању околности под којима је око 300 Срба, отетих након окончања сукоба на Косову, пребачено у нелегалне логоре на северу Албаније, где су мучени, након чега су им хируршким интервенцијама одстрањивали виталне органе, које би касније продавали.

Такође, затражена је и истрага о наводима да се у околини места Тропоја, Кукеш и у близини рудинка Дева налазе масовне гробнице у којима су сахрањивани остаци отетих особа. "Заробљени цивили су подвргавани тортури и мучењу... Тужилаштво за ратне злочине дошло је и до информација о наводном постојању масовне гробнице у којој су сахрањени посмртни остаци заробљених лица", наводи српско тужилаштво.

Као одговорни за ову операцију означени су некадашњи локални команданти бивше Ослободилачке војске Косова, али и званичници УНМИК-а, који су игнорисали позиве да се расветли судбина несталих Срба и осталих неалбанаца.

На лицу места - "Шпигл"

Немачки недељник "Шпигл" објавио је недавно разговор са власником "жуте куће" Абдулом Катучијем, који је изјавио да су једног дана, у фебруару 2004. године, у његову кућу, док је чувао овце у брду, банули тешко наоружани полицајци и странци, заједно с једним албанским државним тужиоцем, све преокренули, чак и пикавце покупили, а неком хемијском течношћу, да би открили трагове крви, попрскали собе.

Истражни тим УН се, према речима Катучија, посебно занимао за једну собу у приземљу, где је бетонски под офарбан у црно и због тога су желели даље да буше, а онда им је он рекао да то могу урадити само под условом да плате одштету.

После тога су се ''мушкарци и једна жена" повукли, каже Катучи, који тврди да је, тек у априлу, кад је објављена књига Дел Понтеове, заправо, сазнао шта су они тада тражили у његовој кући.

Кад не би био тако сиромашан, Катучи би, како је рекао "Дел Понтеову тужио пред Европским судом за људска права у Стразбуру".

Ипак, недељник наводи да старац није могао убедљиво да одговори на питање чему су служиле празне флаше од инфузионе течности са средствима за опуштање мишића, завоји и игле, које су пронашли истражни органи у близини старчеве куће.

''У овом окружењу, без одговарајуће медицинске бриге је потпуно нормално да људи сами себи у нужди дају ињекције'', преноси ''Шпигел'' изјаву 26-годишње Катучијеве унуке, оцењујући да то, ипак, не звучи уверљиво. Кад је реч о пронађеним остацима крви у њиховој породичној кући, унука каже да се ту породила једна жена, а осим тога, ту се и за исламске празнике, како је рекла девојка, коље стока.

И код боје куће у помоћ деди прискачу унуци - сви сведоци описали су је као жуту, а она је сада бела. И за то Катучијеви имају објашњење, иако су у почетку тврдили да је кућа увек била бела, али се ипак унука "присетила" да су је прекречили за једну свадбу, преноси ''Шпигл'', указујући на то да су истражни органи испод беле боје, ипак, пронашли - жуту.