"Панчевачка група" осуђена на 24 године затвора

Трочлано судско веће, којим је председавао судија Милимир Лукић, осудило је на пет година затвора организатора такозване "панчевачке групе" Дејана Стошића, коме је суђено у одсуству пошто је у Италији ухапшен због других кривичних дела.

Димче Кимов осуђен је на четири године затвора, а на по три године затвора осуђени су Душан Шапоњић, Миодраг Накомчић, Миодраг Миленковић, Тиосав Васиљевић и Маринко Земуновић.

Владимир Лукић осуђен је на четири месеца затвора, условно на две године, а Лукић и Саша Стојковић ослобођени су оптужбе да су оштећену М.Т. приморавали да промени исказ на суду.

Суд је одредио и одузимање имовинске користи стечене кривичним делом тако што је Стошића обавезао да плати 5.000 евра, а Земуновић 500 евра.

Специјални суд данас је изрекао другу пресуду тој групи, пошто је Врховни суд у новембру 2006. године укинуо првостепену пресуду изречену децембра 2005. године, којом је Стошић осуђен на четири године затвора.

Судија Лукић рекао је у образложењу пресуде да је мотив групе био стицање добити и да су оптужени били свесни извршења кривичног дела и да су користили тешку породичну ситуацију оштећене.

Додао је да су оптужени од лета 2003. године злоупотребом тешких породичних прилика М.Т. врбовали оштећену и обећавали јој лагодан живот у Италији и месечну зараду између 3.000 евра и 4.000 евра.

Они су оштећену прво држали затворену у кући у Панчеву, па у Београду, затим је пребацили у Хрватску где су јој дали фалсификоване хрватске документе, а онда бродом из Сплита у Анкону и на крају у Тревизо.

Суд је утврдио да је Стошић оштећеној наредио да се бави проституцијом, што је она одбила, али је пристала пошто је Стошић три дана држао затворену у кући и тукао је.

Оштећена се 10 дана бавила проституцијом на ауто путу код Тревиза и добијала је између 30 и 40 евра "по муштерији", дневно између 500 и 600 евра, а затим је побегла до Анконе, одакле је бродом отпутовала у Сплит, а из Сплита аутобусом до Београда.

Судија Лукић рекао је да је пресуда донета на основу сведочења оштећене и сведока који су потврдили њен исказ, док је суд одбрану оптужених оценио као неуверљиву, нелогичну и у супротности са изведеним доказима.

Суд је одбацио и наводе оптужених да је оштећена све измислила јер је "патолошки лажов", пошто је психијатријским вештачењем оштећене утврђено да код ње нема "знакова патолошке лажљивости".