Артманова одбила да се изјасни

На питање претпроцесног судије Кармела Ађијуса жели ли да се изјасни, Артманова је у судници преко свог адвоката Вилијама Бурдона одговорила негативно.

Судија није дозволио браниоцу да образложи зашто Артманова не жели да се изјасни, већ је, у складу са правилима Трибунала, у спис издиктирао да се оптужена не осећа кривом.

По речима судије Ађијуса, судски секретаријат је јуче усвојио захтев Артманове да јој Трибунал плаћа адвоката током процеса, зато што сама нема довољно новца.

У првом појављивању пред судом, крајем октобра, Артманова је одбила да се изјасни, наводећи као разлог да још није решен њен захтев за финансирање адвоката.

Судија Ађијус наговестио је да би суђење Артмановој могло почети у јануару идуће године.

Хашки трибунал оптужио је крајем августа Артманову за непоштовање суда зато што је у својој књизи и једном чланку, ове и прошле године, обелоданила садржај две поверљиве одлуке жалбеног већа из процеса против Слободана Милошевића, донете септембра 2005. и априла 2006.

"Флоранс Артман знала је да је та информација поверљива у време објављивања, као и да је одлука из које је информација потекла била заведена под печатом. Знала је, стога, да њеним објављивањем обелодањује поверљиву информацију јавности", пише у оптужници.

Две тачке оптужнице Артмановој на терет стављају непоштовање суда зато што је "свесно и намерно објавила информације уз кршење наређења судског већа" и тако ометала спровођење правде.

"Мир и казна"

У књизи "Мир и казна" и чланку под насловом "Прикривени кључни докази о геноциду", који је објавио Босански институт, Артманова је тврдила да су судско и жалбено веће Трибунала у поступку против Милошевића погрешили када су одобрили захтев власти СРЈ да записници Врховног савета одбране на суђењу Милошевићу буду коришћени у редигованој верзији због заштите националних интереса СРЈ.

Званични Београд је, по Артмановој, касније то искористио да спречи употребу записника у процесу пред Међународним судом правде по тужби БиХ против СРЈ због наводног геноцида.

У књизи "Мир и казна", Артманова - напомињући да су "поверљиве" -  цитира две одлуке којим је апелационо веће Трибунала, на челу са Фаустом Покаром, који је и председник суда, одбило да на захтев Тужилаштва скине ознаку поверљивости са делова записника ВСО.

"Пет судија апелационог већа тако је постало добровољним саучесницима манипулације коју организују власти у Београду с јединим циљем да подстакну једно друго правосудно тело, Међународни суд правде, да почини исту судску погрешку, јер нема приступа документима", пише у књизи Артманова.

Она сугерише да захваљујући тим одлукама жалбеног већа Трибунала "информације о директној умешаности Србије у рат у Босни и покоље у Сребреници остају недоступне Међународном суду правде и јавности".

Међународни суд правде је у пресуди, изреченој у фебруару 2006, СРЈ прогласио одговорном што није спречила геноцид у Сребреници, али не и за сам геноцид.

"Тужилаштву није у могућности изнети тај скандал у јавност зато што су судије сваку своју одлуку означили поверљивом", пише Артманова.

Артманова је од 1999. до 2006. била представница главне тужитељке Карле Дел Понте.

За непоштовање суда, запрећена је казна до седам година затвора, новчана глоба до 100.000 евра или обе.