“Део људи из ДБ-а био злоупотребљен да би се убио Ћурувија”

Петровић, који данас сведочи у Специјалном суду на суђењу оптуженима за убиство новинара и власника Дневног телеграфа Славка Ћурувије у априлу 1999. године, навео је да такав закључак изводи на основу "оперативних сазнања, као и исказа десетина тадашњих припадника ДБ-а".

Према Петровићевим речима, на такве индиције га наводи "атипично праћење Славка Ћурувије". Мере које нису стандардне примећене су и у случају "Ибарска магистрала", као и у случају убиства Ивана Стамболића.

Као атипичност навео је и то што је у случају "Ибарска магистрала" и погибије функционера Српског покрета обнове тражено да се наведе тачан распоред седење у аутомобилу.

"Никада у својој пракси нисам доживео нити сам од било кога чуо да се у праћењу тражи извештавање из минута у минут", рекао је Петровић и додао да га то наводи на закључак да је та информација била потребна починиоцима убиства.

Петровић је указао да су то његова оперативна сазнања и да то нису докази о кривици.
На питање ко би могао да буде одговоран за злоупотребу припадника 9. одељења ДБ-а које је задужено за тајно праћење, Петровић је навео да је у то време на челу ресора ДБ-а био Раде Марковић а на челу београдског ресора Милан Радоњић.

Упитан да ли има информације о наручиоцима, организаторима или починиоцима убиства, Петровић је навео да једино на основу оперативних сазнања као имена која су се помињала у вези са убиством може да наведе (Мирослава) Курака, (Луке) Пејовића и (Зорана Ристовића) Прику.

Петровић је подсетио да истрага није посао службе Државне безбедности, већ јавне безбедности, па је о свим својим оперативним сазнањима обавестио надлежне у полицији.

Петровић је указао да су у служби Државне безбедности "99,9 одсто нормални људи", који нису учествовали у злочинима.

Према његовим речима, када је након петог октобра 2000. дошао у те службе, он је покушао да са њих скине "хипотеку злочина" и назив "ескадрон смрти". 

Ипак, сматра Петровић, мањина у ДБ-у је свесно учествовала у злочинима.

Наставак суђења у понедељак 

Саслушање бившег начелника Службе државне безбедности Горана Петровића поводом убиства новинара Славка Ћурувије завршено је данас у Специјалном суду у Београду, а наредно рочиште заказано је за 15. мај.

У понедељак би требало да као сведок буде саслушана Биљана Пејовић, супруга Луке Пејовића кога је у полицији препознала Ћурувијина пријатељица Бранка Прпа која је у тренутку убиства била са њим.

Ћурувија је убијен 11. априла 1999. у Светогорској улици Београду, у улазу зграде у којој је живео.

За то убиство оптужени су тадашњи начелник ДБ Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, бивши главни инспектор Друге управе ДБ-а Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак.

По оптужници, Ћурувију је убио Курак који је у бекству, а саучесник му је био Ромић који је као и Радоњић ухапшен у јануару 2014. године.

Оптужени су током претходних рочишта одбацили било какву повезаност с тим злочином.
Петровић је требало да сведочи на претходном рочишту у априлу, али је због обимног исказа бившег функционера ДБ-а Зорана Стијовића и бројних питања адвокат оптужених његово саслушање одложено за данас.

На почетку данашњег рочишта адвокати су изнели бројне примедбе на исказ претходног сведока бившег службенка ДБ-а Зорана Стијовића за кога је наведено да је изгубио статус службеног лица, одузето му је и оружје, те да мрзи ту службу.

"Шта рећи о овом сведоку, а остати пристојан", рекао је један од адвоката.