Мијатовић: Све је било по пропису

Бивши заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић изјавио је да некадашњи шеф београдског центра те службе Милан Радоњић није могао да наложи праћење Вука Драшковића у Црној Гори пошто за то није био ни надлежан ни овлашћен.

Сведочећи на суђењу Радоњићу и још двојици оптужених бивших припадника Државне безбедности, због учешћа у припреми атентата на лидера СПО-а, 2000. године у Будви, Мијатовић је навео да је такав налог могао да изда само начелник читаве службе, у то време Радомир Марковић.

"Само начелник РДБ-а могао је да изда налог за задатке ван Београда, односно Србије", рекао је Мијатовић.

Према оптужници, некадашњи начелници за унутрашњи и спољни екстремизам у београдском центру ДБ-а Стеван Баста и Ратко Ромић су, по наређењу Радоњића, пратили Драшковића и сликали његову кућу у Будви, а затим те фотографије предали Марковићу, који је поступао по налогу тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића.

Према речима Мијатовића, пошто је 2001. добио информације да су Баста и Ромић били у Будви током 2000, он је одлучио да их саслуша у својству заменика начелника ДБ.

"Током тих разговора, прислушкивања и праћења Басте и Ромића које је предузела служба, нисмо дошли до података да су свој одлазак везали за извршење било ког кривичног дела", навео је Мијатовић и додао да у њиховим исказима "није било ничег нереалног".

Баста и Ромић су му испричали да су ишли у Будву како би снимили и документовали контакте Драшковића са безбедносно интересантним особама, казао је Мијатовић и навео да се према његовом сећању радило о "једном од браће Хил, америчком држављанину".

Задатак им је био, према Мијатовићевим сазнањима, да осмотре Драшковићеву кућу у Будви, како би касније уградили прислушне уређаје.

Мијатовић је подсетио да су у то време односи Црне Горе и Србије већ били захладнели, као и сарадња тајних служби, па су према његовом мишљењу, због тога ангажовани оперативци из Београда.

Он је објаснио да одлазак Басте и Ромића у Будву није било обично праћење, већ знатно компликованији задатак који је служба спроводила на територији друге државе, што према његовом мишљењу није било по правилима службе и додао да су сама правила често умела да "коче рад".

Према оптужници, Баста и Ромић су, по наређењу Радоњића, пратили Драшковића и сликали његову кућу у Будви, а затим те фотографије предали Марковићу.

Марковић је, наводи се у оптужници, спорне фотографије предао непосредним извршиоцима покушаја убиства Драшковића који су због тога правоснажно осуђени пред Специјалним судом.

Оптужени су се у досадашењем току суђења бранили да је сликање Драшковићеве куће обављено ради испитивања услова за постављање прислушних уређаја, као и да је праћен због сумњи да ће се састајати са људима из америчних и руских обавештајних служби.

Радоњић, Баста и Ромић бране се са слободе.