"Тајне" потернице у служби застрашивања или процесуирања?

Иако постојање такозваних "тајних" оптужница и потерница у случајевима ратних злочина ствара неку врсту атмосфере страха, свакако застрашује потенцијалне осумњичене, а често ствара и политичке тензије, правосудни органи инсистирају да се имена особа за којима су потернице на снази не објављују јавно у складу са законима и интересима истраге.

Извор из спрског правосуђа у изјави за Танјуг објашњава да тајне оптужнице заправо ни не постоје ни у једној држави, већ да су "тајне" само истраге, јер њихову тајност прописује закон.

Истрага је тајна по самом закону, јер ако би се њени детаљи саопштавали јавности она би изгубила смисао, а, када су у питању ратни злочини, у већини случајева те истраге би добиле и политичку конотацију, наводи Танјугов извор.

Потерница расписана у фази такве истраге је тајна сама по себи, јер би објављивањем имена особе са потернице, тај налог за хапшење изгубио релевантност.

"У том случају сумњичени сигурно не би ризиковао да буде ухапшен",оцењује Танјугов извор.

Такозване "тајне" потернице, што у Србији, што у државама бивше Југославије, расписане су за осумњиченима против којих је истрага у току, као и за лицима против којих је истрага у прекиду, а која ће бити настављена након привођења осумњичених, као што је, на пример, случај истраге против Рамуша Харадинаја.

Последње саопштење косовског тужилаштва које је затражило расписивање 57 налога за хапшење Срба, изазвало је велику пажњу јавности, како у Београду, тако и у Приштини, а стручњанци и политичари окарактерисали су тај потез као покушај застрашивања Срба.

Адвокат Небојша Влајић сматра, како је рекао за Танјуг, да су те информације уперене на застрашивање српске заједнице на Косову и расељене Србе.

И министар у српској влади Александар Вулин сматра да су налози за хапшење Срба покушај да се Срби застраше и да им се свакодневни живот учини још тежим, "као и да се Влади Србије отежа спровођење Бриселског споразума и она окриви за оно што Приштина неће да спроведе уплашене да би споразум могао да помогне Србима на КиМ".

Што се тиче потерница које су Србија и Хртварска својевремено расписале за држављанима друге државе, оне су махом решене билатералним споразумима између надлежних тужилаштава о уступању предмета и доказа, тако да је њихов број сведен на минимум, напоменуо је Танјугов извор.

Оне су, иначе, годинама оптерећивале односе две земље, а расељене Србе, који би се вратили у своје куће, држали у неизвесности и страху од хапшења, иако сигурно нису сви били осумњичени.