Почело суђење за злочин у Сребреници

Према оптужници, осморица окривљених на челу са првооптуженим Недељком Милидраговићем терете се за убиство 1.313 људи 14. јула 1995. године у селу Кравице.

У оптужници се наводи да су Милидраговић као командир 2. вода 1. чете Центра за обуку Јахорина Специјалне бригаде полиције МУП-а Републике Српске, као и остали оптужени припадници тог вода, кршећи правила међународног права унутар, испред и у непосредној околини хангара земљорадничке задруге у селу Кравице, у општини Братунац, извршили масовне ликвидације више стотина цивила - мушкараца, босанских муслимана. 

Поред Милидраговића оптужени су и Миливоје Батиница, Александар Дачевић, Боро Милетић, Јован Петровић и Драгомир Паровић као припадници његовог вода, а Алекса Голијанин и Видосав Васић, као припадници 1. вода 1. чете Центра Јахорина.

У оптужници се наводи да су други припадници МУП-а РС, укључујући и НН припаднике 1. чете Центра Јахорина 13. јула отпочели са ликвидацијама више стотина људи затворених у хангару, пуцајући у њих кроз отворе хангара из аутоматског наоружања и убацујући ручне гранате.

Они су тако убили неутврђени број особа, а дан касније оптужени у овом поступку су се, како се наводи у оптужници, у раним јутарњим часовима 14. јула 1995. године распоредили око просторија хангара у којем је у том тренутку био затворен велики број цивила.

Милидраговић је издао наређење и лично учествовао у извршењу убиства, а остали оптужени су заједно са другим НН припадницима 1. и 2. вода 1. чете Центра Јахорина, поступајући по наређењу, извршили убиство око стотину преживелих цивила, међу којима је било и рањених лица, наводи се у оптужници.

Милидраговић и Голијанин су најпре цивиле позивали да изађу на бетонски плато испред хангара, обећавајући да им се ништа лоше неће десити, па пошто су ови то и учинили, приморали их под претњом смрћу да певају четничке песме.

Првооптужени је потом наредио присутним припадницима вода да формирају стрељачки строј и заједно с њим стрељају ту групу цивила, што су они сви заједно и учинили, рафалним пуцањем из пушкомитраљеза и аутоматских пушака.

Потом су оне који су давали знаке живота, "оверили" пуцајући у њих из непосредне близине.

У оптужници се даље наводи да је истог дана до вечерњих часова, испред и око хангара Кравица, у више наврата Милидраговић издавао наређења да се врше масовна убиства у којима је и лично учествовао.

Он, као и остали припадници његовог вода су, како је описано у оптужници, извршили масовно убиство цивила које су други НН припадници МУП-а РС и ВРС-а претходно лишили слободе и у аутобусима и камионима сукцесивно у више наврата довозили до хангара и предали њима у власт, пуцајући из ватреног наоружања.

Заменик тужиоца Виторовић, који оптужницу заступа заједно за замеником тужиоца Бруном Векарићем, јутрос је на суђењу прочитао имена свих 1.313 жртава чији је идентитет до сада утврђен и посмртни остаци ексхумирани на више локалитета у Босни и Херцеговини.

То су локације Глогова, Равнице, Хангар Кравица, Зелени Јадар, Залазје, Пусмулићи, Бљечева и Будак. 

На почетку суђења суд је јутрос одбацио захтев једног од браниоца оптужених адвоката Рајка Јелашића за изузеће тужилачких заменика Виторовића и Векарића.

Јелашић је тврдио да одбрана сумња у њихову пристрасност као и да немају овлашћења за заступање оптужнице јер не постоји тужилац за ратне злочине па немају кога да замењују.

Такође предложио и да се суђење одложи до именовања вршиоца функције тужиоца за ратне злочине јер би он имао овлашћења управља поступком и даје упутства заменицима, али је тај захтев суд одбио.

Оптужени су изјавили да нису криви.

Прва двојица оптужених Недељко Милидраговић и Алекса Голијанин за сада неће износити одбрану.

Суђење је неколико пута прекидано како би судско веће одлучило о захтевима адвоката одбране за изузеће тужилаца, издвајању исказа из истраге заштићених сведока и једног оптуженог.

"То све говори да су повређена основна права из Европске конвенције и на крају имате пет, шест таквих одлука. Само у Хрватској две, три, где је суд у Стразбуру поништио такве одлуке", истакао је Мирослав Перковић, адвокат оптуженог Драгомира Паровића

"Мислим да је то покушај одбране да пролонгира поступак и да на неки начин успори само суђење и само започињање поступка, које је предвиђено и које је већ успорено убог њихових претходних поступања", каже заступник оштећених Никола Чукановић.

Сви оптужени ухапшени су 2015. године и провели су по шест месеци у притвору. Сада се бране са слободе.

На припремном рочишту које је одржано у октобру без присуства јавности сви оптужени су негирали кривицу, док ће у наставку суђења имати прилику да детаљно изнесу своје одбране.

Тужилаштво за ратне злочине терети окривљене за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва у саизвршилаштву, а у овом поступку планирано је саслушање многобројних сведока и експерата као и извођење других доказа. 

Почетак суђења је у децембру био одложен због захтева одбране да се пре почетка упозна са идентитетима заштићених сведока.