ЕУ: Уклонити препреке за изручивање оптужених

У последњем годишњем извештају о земљама Западног Балкана, Европска комисија затражила је од Србије, БиХ и Хрватске, да уклоне све правне и политичке препреке за узајамна изручења држављана, оптужених за организовани криминал или ратне злочине.

Још од раније је познато да Загреб жели да се, због убиства Иве Пуканића, Сретену Јоцићу суди у Хрватској. Устав Хрватске, као и највиши правни акт БиХ, забрањује изручења својих држављана, па се тако ван домашаја правде нашао и Бранимир Главаш.

Сретену Јоцићу судиће се у Хрватској, поручио је још летос министар правде те земље Иван Шимоновић, најављујући да ће та земља променити устав, како би са Србијом потписала споразум о узајамном изручењу држављана.

То се, до сада, није десило. У Јоцићевом правном тиму кажу да их не би изненадило да се преговара о изручењу првооптуженог за убиство Иве Пуканица.

Сматрају да Јоцић не би имао фер суђење у Хрватској и траже да процес у Србији почне што пре. "С обзиром на изјаве званичника у Хрватској потпуно је јасно да је код Јоцића претпоставка кривице подједнако присутна као и у Србији", рекао је бранилац Сретена Јоцића Зденко Томановић.

Променом устава 2006. године, Србија је питање изручења пребацила на закон, који изручење не дозвољава, осим у случају потписивања билатералних споразума.

Министарство правде Србије спремно је да такве споразуме, који ће се односити само на будуће предмете, ускоро потпише и са Хрватском и са Босном и Херцеговином.

"Чим ове две земље промене своје уставе, ми смо у потпуности спремни да закључимо међусобни уговор о изручењу за најтежа кривична дела. То је једини начин и најбољи пут да станемо на пут и будемо потпуно јасни и отворени у борби против организованог криминала", изјавио је државни секретар Министарства правде Слободан Хомен.

Када је 2001. године Слободан Милошевић пребачен у хашки притвор, Влада Србије позвала се на своју међународну обавезу, коју је тада ставила изнад Устава. У међувремену, схватања су се променила, па је у време прве владе Војислава Коштунице та одредба избачена из највишег правног акта.

Горан Илић са Правног факултета у Београду сматра да је немогућност изручења последица и остатак схватања да је државни суверенитет јак толико да се не могу изручивати.

"Изручење би било могуће уколико се уговором то предвиди, а да, пошто буде завршен поступак и евентуално донета осуђујућа пресуда, особа буде враћена у матичну државу на издржавање казне", рекао је Илић.

И док Хрватска гласно тражи Сретена Јоцића и потписивање споразума о изручењима са Србијом, управо је непотписан споразум са БиХ онемогућио да ратни злочинац Бранимир Главаш буде у затвору.