Харадинај поново пред Трибуналом?

Суд у Хагу ће, до краја дана, како је најављено саопштити одлуку везану за тужбу Хашког тужилаштва на ослобађајућу пресуду Рамушу Харадинају и Идризу Баљају, који су били оптужени за учешће у "удруженом злочиначком подухвату" са циљем да се успостави и учврсти "потпуна контрола ОВК над оперативном зоном Дукађин".

Тужилаштво Хашког трибунала је затражило делимично понављање суђења, тврдећи да првостепени процес није био правичан.

Жалбом на ту пресуду, тужилаштво је затражило да Апелационо веће Трибунала наложи делимично понављање суђења по шест од 37 тачака оптужнице, које су се односиле на злочине над притвореницима у Јабланици.

Током данашње расправе о жалби, тужилац Петер Кремер је рекао да суђење Харадинају није било правично зато што суд није уложио довољно напора да саслуша два кључна сведока против оптужених, који су одбијали да сведоче зато што су били "узнемиравани" и "застрашени".

Одбрана Харадинаја је одбацила захтев за понављање суђења као неоснован, тврдећи да су првостпене судије учиниле све да саслушају све расположиве сведоке. уз то, по речима браниоца Бена Емерсона не постоје назнаке да би двојица сведока пристала да дођу на ново суђење.

Првостепеном пресудом, изреченом почетком априла 2008. године, Харадинај и другооптужени Идриз Баљај су ослобођени кривице по свих 37 тачака оптужнице за злочине над Србима, Ромима и Албанцима у околини Дечана 1998. године.

Трећеоптужени Љах Брахимај је осуђен на шест година затвора због окрутног поступања према заробљеницима у логору ОВК у селу Јабланица.

"То је остваривано нападима, прогоном и присилним уклањањем српских цивила из те области, као и принудним и насилним сузбијањем сваке стварне или претпостављене колаборације албанских и ромских цивила са Србима", наводи се у оптужници, која је садржала укупно 37 тачака, укључујући оптужбе за отмице, заточавања, пребијања, мучења и убиства цивила, квалификована као злочини против човечности и кршења закона и обичаја ратовања.

Тужилаштво је више пута током суђења, али и пред Саветом безбедности Уједињених нација, у више наврата указивало на проблеме с којима се суочава приликом извођења сведока пред суд, јер је 34 сведочило уз разне мере заштите, 18 тек када је издат обавезујући налог пошто су претходно одбили да сведоче, а двоје тек пошто су против њих подигнуте оптужнице, након чега су ухапшени и изведени пред трибунал.

Један од тих сведока, Шефћет Кабаши је два пута, једном у судници у Хагу, а други пут преко видео везе из Њујорка, одбио да сведочи и због тога је оптужен за непоштовање Суда.

Упркос налогу Суда, Кабаши је током суђења Харадинају побегао из Хага у САД, чији је држављанин. Идентитет другог сведока у жалби није био наведен.

Истовремено, неколико сведока, укључујући Кујтима Беришу, који је у хашком поступку вођен као заштићени сведок ШТ7/29, погинуло је под сумњивим околностима.

Претресно веће, којим је председавао холандски судија Алфонс Ори, закључило је, априла прошле године, да у периоду на који се односи оптужница, односно од 1. марта до 30. септембра 1998. године, отмице, злостављања и убиства цивила нису били таквих размера и такве учесталости да би се могло закључити да је постојао систематски и распрострањени напад на цивилно становништво, што је предуслов да би се неко дело могло квалификовати као злочин против човечности.

Председник Србије Борис Тадић је ослобађајућу пресуду Рамушу Харадинају оценио као "скандалозну и погрешну", наводећи да је некадашњи командант западног фронта ОВК "починио тешке злочине", због чега је "оваква одлука је срамна због невиних жртава".

Тадашњи шеф УНМИК-а Сорен Јесен-Петерсен је, међутим, хвалио Харадинаја као "динамичног и одлучног лидера са јасном визијом будућности". Петерсенов заменик, американац Стивен Шук је сада један од кључних саветника Рамуша Харадинаја.