Шешељ оптужује Николића и Вучића

По инструкцијама америчке и британске обавештајне службе, Николић и Вучић воде кампању да сам ја наложио њихову ликвидацију и да сам дао налог да се на њиховим скуповима изазове крвопролиће", рекао је Шешељ о лидерима новосноване Српске напредне странке, а до недавно високим званичницима радикала.

Шешељ је казао да је циљ кампање да се у јавности створи утисак да "ја стварно неком угрожавам живот".

"Секретаријат Хашког трибунала се спрема да то искористи за нову одлуку да ми забрани све телефонске контакте и посете моје породице,  под изговором да постоје подаци да угрожавам нечији живот... Све то би се после искористило да ми се наметне бранилац", тврдио је Шешељ.

Осврћући се на одлуку судског секретаријата да на још месец дана продужи прислушкивање његових разговора са правним саветницима,  Шешељ је рекао да је и прва и друга таква одлука донета "на основу изјаве Томислава Николића за српске медије да сам поверљиве разговоре са саветницима користио да дајем политичке инструкције".

"Секретаријат верује на реч Томиславу Николићу, што је природно,  зато што је Николић од недавно миљеник Америке и Велике Британије", оценио је лидер радикала, наводећи да САД и Британија "помно прате" суђење и да је он у притвору шест година "због њихових геополитичких интереса на Балкану".

Суђење неправично и нерегуларно

Шешељ је назначио да "нема ниједне цивилизоване земље на свету где се може прислушкивати разговор оптуженог са правним саветницима".

"У завршној речи, моја теза ће бити да је ово суђење било неправично и нерегуларно, а управо ово ће бити један од разлога", најавио је оптужени.

Одбацујући и сугестије судског секретара да преко својих саветника застрашује сведоке, Шешељ је поновио да му то није у интересу зато што је показао да је "супериоран" пред сведоцима и тужиоцима.

Председавајући судија Жан-Клод Антонети рекао је је Шешељу да ће судско већа размотрити његове примедбе, али да се на одлуке секретаријата може жалити председнику Трибунала.

Шешељ је оптужен за злочине над несрбима у Хрватској, Војводини и БиХ 1991-93, укључујући и стрељање око 200 хрватских заробљеника изведених из вуковарске болнице, на фарми Овчара крајем новембра 1991.