четвртак, 22.12.2016, 13:46 -> 11:27
Извор: Бета
ФХП представио досије о прихватним центрима у Србији за муслимане из Жепе
Фонд за хуманитарно право представио је досије о прихватним центрима Шљивовица и Митрово Поље, у коме је оптужио припаднике Војске Југославије и МУП-а Србије за злостављање муслимана из Жепе који су током лета 1995. године прешли на територију Србије.
Према речима директорке правног програма ФХП-а Милице Костић, од јула до августа 1995. у Србију је прешло око 800 мушкараца из Жепе, углавном припадника Армије БиХ који су се повлачили пред наступањем Војске Републике Српске (ВРС).
"Војска Југославије и МУП Србије су их заробљавали у близини границе на Дрини и пребацивали у логоре у Шљивовици и Митровом Пољу. Услови у тим логорима били су идентични, заробљеници су изгладњивани, није било адекватне лекарске неге, избијале су епидемије јер у првих пар месеци није било купатила", рекла је Костић на конференцији за новинаре у београдском Медија центру.
Навела је да су четири заточеника умрла од последица батињања а да су остали били изложени психичком и физичком малтретирању, укључујући и сексуално злостављање.
Костић је додала да је тадашње руководство Србије знало за дешавања у Шљивовици и Митровом Пољу што, како је навела, потврђује чињеница да је у октобру 1995. формирана државна комисија чији је задатак био да се упозна са стањем у тим центрима.
"Нико није одговарао за злочине у тим логорима. Тужилаштво за ратне злочине Србије одбацило је 2013. године пријаву Фонда у вези са тим злочинима. Ова истраживања зато представљају апел надлежнима да пронађу и казне одговорне за те злочине", рекла је Костић.
Правна аналитичарка Фонда за хуманитарно право Ивана Жанић оптужила је начелника Генералштаба Војске Србије Љубишу Диковића да је "директно утицао" на доступност информација о дешавањима у Шљивовици и Митровом Пољу.
"У време ових дешавања, границу на Дрини обезбеђивали су припадници 15. и 16. граничног батаљона Војске Југославије и Посебних јединица полиције, а управо је Диковић био командант 16 граничног батаљона", рекла је Жанић.
Бежећи пред припадницима ВРС, седамнаестогодишњи Сенад Јусуфбеговић прешао је из Жепе на територију Србије у јулу 1995.
"У заточеништву сам био од краја јула 1995. до априла 1996. године. Услови су били ужасни, људи су били изложени скоро свакодневном малтретирању, добијали смо по корицу хеба и попару са црвима, нисмо могли да одржавамо хигијену", казао је Јусуфбеговић.
Додао је да су батињању посебно били изложени они заточеници за које се
сумњало да су чинили злочине над Србима у Републици Српској.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар