Мерон одбио захтев Крстића за превремену слободу

Крстић је у јуну затражио да буде привремено пуштен на слободу на основу закона Пољске, јер је по тамошњим законима највећа затворска казна 25 година па је, како тврди, могуће тражити пуштање на превремену слободу након одслужења 15 година.

У захтеву за превремено пуштање на слободу је такође подсетио да је у Хашки трибунал пребачен у децембру 1998. године, од када се налази у притвору, односно у затвору од 2004. године.

Крстић је такође свом захтеву приложио извештај психолога из затвора у Пољској у којем се наводи да је "показао значајну рехабилитацију".

Међутим, судија Мерон сматра да Крстић није показао спремност на сарадњу с Хашким тужилаштвом, као и да је уобичајено да особе осуђене пред Трибуналом буду пуштене након одслужења две трећине казне, што није случај код Крстића.

"Иако је Крстић показао неке знакове рехабилитације, злочини за које је осуђен су веома озбиљни, а Крстић није доказао постојање посебних околности које би оправдале његово пуштање на слободу пре одслужења две трећине казне", навео је Мерон.

Крстић је, иначе, 2001. године био осуђен првостепеном пресудом на 46 година затвора за геноцид, истребљење, убиство и прогон муслимана, али му је казна 2004. године, по жалби, смањена на 35 година.

Крајем те године је упућен на издржавање казне у Енглеску, али је тамо био нападнут у затвору, након чега је враћен у Хаг, а потом упућен у Пољску да одслужи остатак казне.