Виши суд одлучио о захтеву Италије за заплену слика

Одлука, међутим неће бити јавно објављена док тужилаштво у Болоњи ту одлуку не прими, речено је Танјугу у Вишем суду.

Наиме, како објашњавају, одлука ће бити достављена надлежним оранима Републике Италије путем међународне правне помоћи, али због поштовања правне процедуре њена садржина неће бити јавно објављена док је не прими Тужилаштво у Болоњи.

Иначе, одлука суда може да гласи или да се замолница усваја, у ком случају ће бити поступљено по захтеву за привремену заплену слика, или да се захтев одбија.

Замолница Републике Италије са захтевом тужилаштва при Основном суду у Болоњи за привремену заплену осам уметничких стигла је у Виши суд у Београду 18. новембра 2015. године.

Наиме, у италијанском тужилаштву у току је кривични поступак против два српска држављана и неколико италијанских због сумње да су малверзацијама омогућили да после Другог светског рата слике дођу у Београд.

У питању су: уље на платну "Портрет Краљице Кристине од Данске" - аутор Тицијан, уље на платну "Мадона са дететом и донатором" - аутор Јакопо Тинторето, темпера на панелу "Сан Роко" - аутор Виторио Карпачио, темпера на панелу "Сан Себастиан" - аутор Виторио Карпачио, уље на панелу "Поклонство детета са анђелима и свецима", слика темпера на панелу "Мадона са дететом"- аутор Паоло Венезиано, темпера на панелу "Мадона са дететом, свеци, благовест, распеће, триптих" и темпера на панелу "Мадона и дете на трону" - аутор Спинело ди Лука Спинели.

Овим поводом историчар уметности и кустос Народног музеја Никола Кусовац рекао је Танјугу да су поменута дела Италијани легално продали за време другог светског рата.

"Апсолутно је познат пут тих слика од Италије до трезора Народног музеја у Београду. У време хаоса Другог светског рата, нацистички злочинац Херман Геринг је купио слике Тицијана, Тинторета и Карпача. Напомињем да их је купио за новац или злато, а не присвојио или отео. На крају Другог светског рата те слике су пале у руке савезника", навео је Кусовац.

Према његовим речима, на сцену потом ступа Анте Топић Мимара који је од нових југословенских власти био задужен да преговара око ратне одштете умтничким делима.

"Тај Мимара је био познат као фалсификатор и преварант и он са савезницима није само испреговарао уметничка дела у овом случају - слике већ и извесну коиличину злата и сребра. Део слика које је тадашња Југославија добила као ратну репарацију била је пренета у галерије у Загребу и Љубљани, а део је завршио у Народном музеју у Београду", рекао је Кусовац.

Он је подсетио да су дела из колекције Народног музеја 2004. и 2005. године била изложена у Болоњи и Барију у оквиру изложбе "Од Карпаћа до Каналета, италијанско уметничко благо из Народног музеја у Београду", али да Италијани тада нису тражили назад наводно своје уметнине.

У Народном музеју кажу да су сва уметничка дела у збиркама Народног музеја законито власништво Републике Србије и напомињу да нису добили никакав званични захтев италијанског тужилаштва поводом осам поменутих слика.