Станишићева одбрана за обуставу поступка, хашко Тужилаштво против

Бивши шеф Службе државне безбедности Србије Станишић и његов помоћник Симатовић оптужени су за злочине над Хрватима и Муслиманима током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.

Оптужница их терети за прогон на расној, верској и политичкој основи, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила.

После првог суђења, првостепено веће Трибунала ослободило је 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра прошле године кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Станишићева одбрана затражила је да поступак буде обустављен зато што се, како тврди, Тужилаштво не поштује одлуку апелационог већа.

По одбрани, тужиоци се, у свом претпроцесном поднеску који је сценарио за поновљено суђење, нису придржавали правила да се оптуженом не може два пута судити за иста кривична дела.

Суштина приговора Станишићеве одбране је да се тужиоци нису жалили на неке налазе из првостепене ослобађајуће пресуде, који су тиме постали коначни, а да сада покушава да те налазе оспори на новом суђењу.

Бранилац Вејн Џордаш тврдио је и да је Тужилаштво знатно проширило "доказну основу" пред поновљени процес, додајући нове тачке и наводе оптужнице.

По одбрани, тужиоци тиме настоје да осуде оптужене по сваку цену и онемогућавају правично суђење за оптужене.

Станишићев бранилац затражио је да поступак буде обустављен док Тужилаштво не доведе у склад оптужницу са пресудом апелационог већа.

Тужилаштво се данас, међутим, успротивило том захтеву, оцењујући да одбрана, заправо, није задовољна одлуком Трибунала да се Станишићу и Симатовићу поново суди.

То, по тужиоцима, није довољан основ за оспоравање целог њиховог предмета против Станишића и Симатовића.

Тврдећи да браниоци, у ствари, индиректно траже да се смањи обим оптужби против њихових клијената, Тужилаштво је назначило да је то потпуно супротно налогу апелационог већа да се Станишићу и Симатовићу поново суди по свим тачкама оптужнице.

Тужиоци су одбацили и тврдњу бранилаца да су увећали оптужницу, наглашавајући да, у складу са одлуком апелационог већа, "оптужница остаје иста као на првом суђењу".

Не негирајући да ће користити нове доказе, Тужилаштво тврди да ће њима искључиво подржати тачке и наводе те оптужнице, што је дозвољено.

Захтев за обуставу поступка, тужилац Даглас Стрингер, на крају, назива "толико небулозним да се не би ни могао спровести".

Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу требало би да пред судским Механизмом, правним наследником Трибунала, почне најраније у марту идуће године.

Станишић и Симатовић су на привременој слободи у Србији, на коју их је Трибунал пустио 22. децембра прошле године, пошто је седам дана раније апелационо веће поништило првостепену ослобађајућу пресуду и наложило да им буде суђено испочетка.

Како су утврдили лекари у Хагу и у Београду, Станишић пати од хроничне болести органа за варење и депресије.

Станишићева болест имала је велики утицај на ток првог суђења, које је у Хагу, после једног неуспешног покушаја, почело 2009. Процес је због обољења првооптуженог био прекинут дуже од годину дана, а

Станишић је, пре него што се вратио у судницу, једно време пратио суђење из притвора у Схевенингену, преко видео везе.

Прошлог лета, Станишића су у Београду прегледали специјалиста за стомачне болести и психијатар које је именовао Хашки суд. Они су, крајем септембра, судијама поднели поверљив извештај о Станишћевој способности да путује и да му буде суђено.

О тим налазима, одбрана и оптужба имале су рок да се изјасне до 3. новембра. Ти поднесци су поверљиви, у складу са ставом суда да су медицински подаци приватна ствар оптужених.

Пре првог процеса, Станишића и Симатовића ухапсиле су власти Србије током операције "Сабља" после убиства премијера Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. године. Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.

Обојица су се изјаснила да нису криви за злочине за које су оптужени. Више пута пре и током првог процеса, Трибунал је оптужене пуштао на привремену слободу.