Трибунал одбио захтев Младићеве одбране за обуставу поступка

У одлуци, коју је потписао председавајући судија Алфонс Ори, веће наводи да "одбрана није доказала да је прекршено право оптуженог на правично суђење".

"Стога, нема основа да се наложи обустава поступка или да се процес прогласи ништавним", закључило је расправно веће.

Бивши командант Војске Републике Српске, генерал Младић (73) оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце.

Оптужница у пет тачака Младића терети за прогон, истребљење, убиства, депортације и присилно премештање, као злочине против човечности. У додатних пет тачака, Младић је оптужен је и за убиство, терор, незаконите нападе на цивиле и узимање талаца, као кршење закона и обичаја рата.

Младићева одбрана је крајем јула затражила да поступак буде привремено обустављен или да процес буде проглашен ништавним због "систематске пристрасности" Трибунала на генералову штету.

Одбрана је тај захтев утемељила на тврдњама да су пристрасни председавајући судија Ори и члан већа Кристоф Флиге због ранијих осуђујућих пресуда које су изрекли Младићевим подређенима.

За судије Кармел Ађијус и Теодор Мерон, који су и председници Трибунала и Механизма који га наслеђује, Младићева одбрана је тврдила да су пристрасни на штету генерала због изјава које су давали пре и после његовог хапшења, као и осуђујућих пресуда Младићевим сарадницима у чијем су доношењу учествовали као чланови жалбеног већа.

Све судије су, по одбрани, тиме генерала Младића унапред "прогласиле кривим".

Као доказ за "системску пристрасност" Трибунала, Младићеви адвокати навели су и то што су правни сарадници судија већ учествовали у сачињавању пресуде бившем председник Републике Српске Радовану Караџићу, који је осуђен за злочине који се Младићу стављају на терет.

Одбијајући тај захтев, расправно веће је установило да је "одбрана пропустила да довољно конкретно објасни како је та наводна пристрасност утицала на право оптуженог на правично суђење".

У данашњој одлуци, судије подсећају и да је председник Трибунала Ађијус раније већ одбило захтев Младићевих заступника за изузеће судија Орија и Флигеа из расправног већа.

Судија Ађијус је, такође, оценио да још није почео жалбени поступак у процесу генералу Младићу, те да су, зато, беспредметне тврдње одбране да су судије жалбеног већа, које није ни одређено, пристрасне.

Расправно веће подсетило је и да је, почетком јула, нагласило да је улога судијских правних сарадника искључиво да пружају помоћ судијама, а да "доношење одлука остаје потпуно у надлежности судија".

То што су правни сарадници већ радили у другим предметима "небитно је за непристрасност судија", закључило је веће.

После данашње одлуке судија, до краја процеса генералу Младићу остаје да оптужба и одбрана до 25. октобра уложе завршне писане поднеске, те да, потом, од 5. до 15. децембра одрже завршне речи.

Суђење генералу Младићу почело је у мају 2012. године, годину дана након што је он, после 16 година бекства, био ухапшен у Србији и изручен у Хаг.

Тужилаштво је извођење доказа против Младића завршило у фебруару 2014. године, а доказни поступак одбране трајао је од маја 2014. до 16. августа ове године.

Према оквирном плану Хашког трибунала, првостепена пресуда генералу Младићу требало би да буде изречена до новембра 2017. године.