Бркић: Хтео сам да будем окривљени уместо Ћурувије

Бркић је причао о низу својих сазњања, до којих је како је навео, дошао, "јер је имао добре контакте у полицији и правосуђу".

Навео је да му Ћурувија није био пријатељ, али да га је поштовао, напомињући како му се неколико месеци пред убиство, понудио да се појави као оптужени уместо њега (Ћурувије) пред судом због текста о Миловану Бојићу.

"Ја сам се добро сналазио пред судом, јер сам имао више од 100 тужби. Судија се сложио да ја будем окривљени, Ћурувија се колебао, али су се адвокати успротивили", навео је Бркић.

Према његовим речима, када је Ћурувији стигла пресуда на шест месеци затвора, убијени новинар му је тада рекао да му је сада жао што га није послушао.

Поред осталог Бркић, који је навео да се бави трговином информацијама, испричао је суду и како је после почетка бомбардовања упозорију Ћурувију да ће бити убијен и да се "центри моћи спремају и већ траже убицу".

Милисав Спасојевић рекао је да није било никаквих опструкција у раду полиције када је у питању истрага убиства новинара Славка Ћурувије.

"Није било никакве опструкције", рекао је Спасојевић одговарајући на питања адвоката обране у наставку суђења четворици припадника Државне безбедности оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије 11. априла 1999. године.

Спасојевић је истраживао убиство Славка Ћурувије најпре као припадник Одељења за крвне деликте у Градском СУП-у, а после као члан групе "Поскок", мада је на већину питања одбране и суда одговарао да "не може да се сети".

Није могао да се сети низа детаља из свог оперативног рада, као ни да се определи из ког периода истраживања случаја поседује одређена сазнања, као на пример, да је близу места убиства "виђено возило које припада служби (ДБ)".

За убиство Славка Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, као и припадник тог центра Ратко Ромић, док је Милан Курак, који се терети да је непосредни извршилац убиства у бекству и суди му се у одсуству.

Претходно је Спасојевић испричао да је рад полиције на истраживању убиства био отежан због бомбардовања, почев од увиђаја до саслушања сведока.

Навео је да је после 2001. формирана радна група МУП-а "Поскок" која је радила на предмету убиства Славка Ћурувије.

"Било је више индиција и више праваца. Један од њих био је да је улица имала учешће, односно да су извесни људи из криминалне средине починили то дело, али није било материјалних доказа и није се даље истраживало", навео је Спасојевић.

Он је испричао да је радна група "Поскок", имајући увид у претходни рад и све прикупљене податке, упитала Безбедносно информативну агенцију, да ли је "оперативно поступала" према Славку Ћурувији.

"Добили смо потврду да јесте, па су обављени разговори са припадницима из те службе безбедности", навео је Спасојевић који није могао да се сети да ли је за операцију "Ћуран" (који је сачинила служба ДБ-а) сазнао из медија или у току истраге.

На питање адвоката одбране, да ли је Бранка Прпа, која је била у друштву Ћурувије у тренутку убиства, препознала (сада већ покојног) Луку Пејовића као нападача, док је гледала фотографије лица из криминогене средине, Спасојевић је рекао да не може да се сети.

Суђење се наставља сутра.

Радоњић и Ромић се налазе у притвору од хапшења у јануару 2014. године.

Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Радоњић и Марковић се терете за подстекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство.

Према оптужници,Славка Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић који је дршком пиштоља у главу ударио Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Како се наводи у оптужници, Славко Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Убијен је у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа.

Кључни сведок у том процесу је некадашњи командант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија након чијег сведочења је покренута званична истрага против оптужених.

Улемек такође служи јединствену казну од 40 година затвора у пожаревачкој Забели због убиства премијера Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића, злочина на Ибарској магистрали и недела "земунског клана".