Обрадовић: Србија остаје посвећена сарадњи с Хагом

Саша Обрадовић је, говорећи на седници Савета безбедности Уједињених нација посвећеној раду Хашког трибунала и тужилаштва у протеклих шест месеци и сарадњи Србије са тим Судом, образложио одлуку Вишег суда у Београду према којој нису испуњени законски услови за поступање по налогу Трибунала за хапшење и изручење Петра Јојића, Вјерице Радета и Јове Остојића, оптужених за непоштовање тог суда у поступку који се у Хагу води против лидера Српске радикалне стране Војислава Шешеља.

Обрадовић је указао да је налог за хапшење издат два месеца након пуштања Шешеља на привремену слободу (у јануару 2015. године), и да је српска влада због ризика по националну безбедност, имајући у виду све релевантне околности и анализе, проценила да испуњење налога Трибунала треба да се одложи.

У том контексту је подсетио на случај Шевкета Кабашија, који се пред судом појавио тек четири године након што је Трибунал издао налог за његово хапшење.

Подсетио је и да је српска влада предлагала да се против окривљених радикала поступак спроведе пред домаћим правосуђем, што је Трибунал одбио.

Када је Влада одлучила да настави са поступањем по налогу, Министарство правде је проследило случај Вишем суду, који је према Закону о сарадњи с Хашким трибуналом надлежан да одлучи да ли су испуњени услови за изручење, указао је Обрадовић.

Виши суд у Београду је, како је навео, први пут у историји сарадње Србије са Трибуналом, 18. маја закључио да нису испуњени услови за хапшење и изручење окривљених радикала, јер Закон о сарадњи с Хагом утврђује обавезу Србије да испоручује само окривљене за најтеже ратне злочине, геноцид и злочине против човечности, а не и због непоштовања суда.

У том контексту, Обрадовић је подсетио Савет безбедности и на допис Амбасаде Француске у Хагу упућен Трибуналу 27. децембра 2011, којим је одбијено изручење некадашње портпаролке Хашког тужилаштва Флоранс Артман, оптужене за непоштовање суда, што је случај и с радикалима.

"Француска нема правни основ на располагању који би јој омогућио да поступи по захтеву за хапшење госпође Флоранс Артман и њено пребацивање у Трибунал", наводи се у том допису који је цитирао Обрадовић.

Према његовим речима, одлука српског суда ни на који начин не искључује одлучност Србије да настави да сарађује са Трибуналом на најактивнији начин.

"Ми не смемо да будемо обесхрабрени у нашим напорима који треба да доведу до помирења и сарадње, а то обухвата и суђења пред домаћим судовима онима који су одговорни за злочине. Жртве неће бити заборављене и не сме се дозволити да се злочини понове", рекао је Обрадовић.

Такође, подсетио је да је Влада Србије поступила по налозима за хапшење двојице оптужених пред Трибуналом Јовице Станишића и Франка Симатовића, којима је укинута првостепена ослобађајућа пресуда тог суда.

То су били први налози за хапшење од времена хапшења последњих оптужених Ратка Малдића и Горана Хаџића, напоменуо је Обрадовић констатујући да се те важне информације нису нашле у извештају главног тужиоца Трибунала.

Специјални представник Владе Србије обавестио је Савет безбедности да је Србија недавно усвојила и Националну стратегију за процесуирање ратних злочина која је усмерена на јачање ефикасности домаћих процеса за ратне злочине и промоцију регионалне сарање у тој осетљивој области.

"То је одраз посвећености моје владе на одговорност за основне међународне злочине, без обзира на национални, етнички или верски статус починиоца или жртве", навео је Обрадовић и напоменуо да Србија с правом очекује да и остале државе бивше Југославије имају исте циљеве и да делују у складу са принципима међународног хуманитарног права.

У том смислу Обрадовић је Савет безбедности подсетио да је Хрватска донела само једну правоснажну пресуду за злочине над Србима извршене у акцији "Олуја" 1995, упркос томе што су и Хашки трибунал и Међународни суд правде нашли да су над српским цивилним становништвом вршена убистава, дела против човечности и окрутно поступање током и након операције "Олуја".

Осим тога, указао је и на покушаје Хрватске да утврди некажњивост за своје држављане када су у питању ратни злочини, а што је у свом извештају потврдио и хашки тужилац.

Поводом критика упућених на неизбор новог тужиоца за ратне злочине у Србији, Обрадовић је навео да је у току нови круг избора, док у међувремену српско тужилаштво за ратне злочине наставља да буде у потпуности оперативно под вођством првог заменика тужиоца.

Указао је да је у Србији од почетка 2016. године потврђено осам оптужница против 15 оптужених за ратне злочине, што значи да ће ускоро почети суђења.

Aђус разочаран

Председник Трибунала у Хагу Кармел Ађус изразио је разочарање недавним одлукама Суда у Београду да не изручи троје радикала и нагласио да Србија има обавезу да у потпуности сарађује са Трибуналом.

"То је озбиљан корак уназад када је у питању сарадња са Трибуналом и неприхватљиво непоштовање првенства закона Трибунала над домаћим законима Србије", рекао је Ађус на седници Савета безбедности Уједињених нација.

Навео је да су пред Трибуналом у току још два првостепена и два жалбена поступка, а да нерешено питање остаје поступак за непоштовање суда с обзиром на то да налози за хапшење троје оптужених из Србије нису извршени више од 16 месеци.

Према његовим речима, Република Србија је дужна да у потпуности сарађује с Међународним судом у складу с резолуцијама Савета безбедности и Статутом Међународног суда, којима је утврђен примат над националним законом Србије.

"То значи да Србија има обавезу да предузме све неопходне мере како би спровела и одредбе резолуција Савета безбедности и одредбе Статута, укључујући и обавезу да поступа у складу са захтевима за помоћ и налозима које је издало Претресно веће", указао је Ађус.

Оценио је да ометање спровођења правде поткопава "интегритет целог нашег система", али је изразио наду да се може пронаћи решење којим ће се обезбедити поступање у складу с обавезама.

МКСЈ је, како је рекао, одлучан да заједно са Саветом безбедности УН обезбеди ефикасно и уредно окончање рада до краја 2017.

"Морамо и наставићемо да се боримо против културе некажњивости и за позивање на одговорност и спровођење правде", рекао је Ађус.

Брамерц: Србија скренула са пута сарадње

Тужилац Серж Брамерц рекао је да канцеларија Тужилаштва жали што је "Србија скренула са пута пуне сарадње".

Понављајући став председника Трибунала, Брамерц је обавестио СБ УН да Србија није успела да за годину и по поступи по налозима за хапшење Трибунала за три лица.

Истакао је да у овој коначној фази рада Трибунала, сарадња држава остаје кључна у циљу окончања мандата суда.

Брамерц је оценио да позитиван тренд у регионалној сарадњи поводом ратних злочина јењава.

"Превише политичара и јавних личности демантује већ успостављене истине, распирујући етничке тензије и понављајући националистичке слогане прошлости", рекао је Брамерц.

Према његовим речима, док је приметна позитивна тенденција када је реч о националним судовима за ратне злочине и регионалној сарадњи, политичка ситуација у региону креће се у супротном смеру.

Мерон представио извештај Савету безбедности УН

Председник Механизма за међународне кривичне судове (ММКС), судија Теодор Мерон казао је да је Механизам у извештајном периоду преузео надлежност над поновним суђењем у поступку против Јовице Станишића и Франка Симатовића, као и над жалбеним поступцима у предметима против Радована Караџића и Војислава Шешеља.

Мерон се данас обратио Савету безбедности како би представио најновији полугодишњи извештај о напретку оствареном у раду Механизма.

Он је додао да су осим тога, током овог извештајног периода, судије Механизма издале готово 200 одлука и налога по разним питањима, од захтева за пружање помоћи националним правосудним властима до поднесака с наводима о непоштовању суда, саопштено је из Механизма за међународне кривичне судове (ММКС).

Мерон је нагласио да судије обављају свој рад са удаљених локација широм света “пажљиво и марљиво, испуњавајући највише могуће стандарде.

Председник Мерон је додао да је значајан напредак остварен у још неколико сфера рада Механизма, укључујући континуирани пренос списа МКСР и Међународног кривичног суда за бившу Југославију на Механизам, олакшавање приступа тим списима као и унапређење процеса у вези са пружањем подршке националним правосудним системима.

Мерон је такође изразио захвалност Влади Холандије, истакавши да је у Холандији усвојен закон који пружа националну законску основу за спровођење одредби Споразума о седишту суда у тој земљи и да се очекује да и сам тај Споразум ускоро ступи на снагу.

"Овом Савету обећавам да ћемо наставити да сажимамо и формулишемо најбољу праксу, да уводимо иновације где год је то могуће и настојимо да остваримо све већу ефикасност, а да притом нећемо никада заборавити нашу темељну улогу суда, нити ужасна зверства која су довела до нашег оснивања", рекао је Мерон.

"Уверен сам да ће, поступајући тако, Механизам, не само испунити своје обавезе према међународним судовима који су му претходници, погођеним заједницама у Руанди и на простору бивше Југославије, храбрим жртвама и сведоцима, као и према овом Савету, већ да ће то учинити у складу с највишим могућим стандардима“, закључио је он.