Брамерц: Жалба на пресуду Шешељу, откривене грешке

Брамерц је у писаној изјави навео да је ту одлуку донео после анализе пресуде у којој је Тужилаштво пронашло "грешке далекосежне природе".

Обраћајући се жртвама злочина, Брамерц је подвукао да је жалба коју ће уложити "од највеће важности за Тужилаштво".

Брамерц је оценио да је већина судија, који су ослободили Шешеља, "темељно пропустила да обави своју правосудну функцију".

"Већина судија је пропустила да прописно размотри суштинске аспекте тврдњи Тужилаштва", нагласио је Брамерц, прецизирајући да под тиме подразумева "пропуст већине да "размотри велике делове доказа у спису" и да "прописно образложи своје закључке".

По тужиоцу, грешка већине судија је и што нису на прави начин применили стандард "ван сваке сумње" и што оптужбе против Шешеља нису размотрили "у светлу доказаног свепрожимајућег обрасца злочина".

Брамерц као грешку већине истиче и то што није "направила разлику између крајњег политичког циља коме су тежили учесници у удруженом злочиначком подухвату и злочиначких средстава која су примењена за остварење тог циља".

Већина судија је, по главном тужиоцу, "дошла до неразумних и противречних закључака о чињеницама", а није ни на прави начин применила "елементе облика одговорности као што су удружени злочиначки подухват и помагање и подржавање злочина, у складу са утврђеном судском праксом".

"Истовремено, сматрамо да је већина неразумно дозволила могућност да је криминално понашање било једноставно законита подршка ратним напорима, упркос надмоћном доказном материјалу који је показивао управо супротно", нагласио је Брамерц.

То је, по главном тужиоцу, довело већину до "неразумних" закључака из пресуде - "да је протеривање цивила хуманитарни гест; да је потпаљивачки говор мржње једноставно подизање морала српских снага и да је употреба тих снага у етничком чишћењу мера заштите српског становништва".

"Потпуно занемарујући велики број злочина који су доказани на суђењу, већина је закључила да није било раширених и систематских напада на цивилно становништво у деловима Хрватске и БиХ, што је нужан услов за злочине против човечности", закључио је Брамерц.

Већином гласова, Хашки трибунал је 31. марта ослободио кривице Шешеља. За ослобађање су гласали председавајући судија Жан-Клод Антонети и судија Мандаје Нијанг, док је судија Флавија Латанци имала супротно мишљење да би Шешеља требало осудити.

Шешељ је ослобођен кривице за злочине против човечности - прогон несрба на политичкој, расној и верској основи, депортацију и присилно премештање.

По пресуди, вођа радикала није крив ни за кршење закона и обичаја рата - убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине.

Пресудом је утврђено да су почињени неки од злочина из оптужнице и да су добровољци СРС-а били умешани у њих, али не по Шешељевом наређењу и одобрењу.

Потврђено је да су на више локација у Вуковару, Зворнику, Сарајеву, Мостару и Невесињу почињена масовна убиства, мучење, окрутно поступање, сексуално насиље и пљачка.

Веће је, већином гласова, утврдило да није постојао удружени злочиначки подухват чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно "Велике Србије", у којем је, по оптужници, са Шешељем учествовао и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић и други српски војни, политички и полицијски званичници.

Пресудом је утвђено да је стварање "Велике Србије" био Шешељев политички циљ, али да није подразумевао чињење злочина. Ни у Хрватској, ни у БиХ, ни у Војводини, по пресуди, није било распрострањеног и систематског напада на на несрпске цивиле, већ сукоба између зараћених страна.

Шешељ, по пресуди, није имао ни дејуре, ни дефакто надређени положај над добровољцима СРС-а које је слао на ратишта у Хрватској и БиХ на којима су почињени злочини.

Иако је, већином гласова, утврдило да је Шешељ у неким својим говорима позивао на прогон несрба, као у војвођанском селу Хртковци у мају 1992, веће је закључило је да "Тужилаштво није доказало да је тај говор довео до одласка Хрвата и кампање прогона".