ФХП: МУП и Министарство одбране крију докумената о ратним злочинима

Представљајући извештај "Приступ документима о злочинима против међународног права у поседу институција Србије: државна тајна јача од права на истину", Сандра Орловић је навела да архиве МУП-а и МО садрже податке који су релевантни за расветљавање појединости о злочинима почињеним током сукоба у бившој Југославији.

"Без објављивања тих архива нема суђења за ратне злочине, ни проналаска несталих. Извештај заснован на двогодишњој пракси ФХП-а указује на опструкцију и одбијање МУП-а и МО да поступе по закону и омогуће јавности и породицама жртава увид у те податке", рекла је извршна директорка ФХП-а на конференцији у Београду.

Према њеним речима, Министарство одбране користи ознаку "државна тајна" како би сакрило опструкцију захтева за објављивањем одређених докумената, а као пример те праксе навела је стављање ознаке тајности на архиву 37. моторизоване бригаде Војске Југославије.

"Министар одбране Братислав Гашић прогласио је целокупну архиву 37. моторизоване бригаде државном тајном на период од 30 година, и то само пар дана након што је ФХП поднео захтев за објављивањем тих докумената, а у вези са масовном гробницом у Рудници", навела је Сандра Орловић.

Директорка за правна питања ФХП-а Милица Костић указала је да је та организација упутила више од 400 захтева МУП-у и МО за приступ информацијама, али да је огромна већина одбијена уз образложење да ти ресори не поседују тражене документе или да се ради о подацима који носе ознаку тајности.

Према њеним речима, на делу је "завера ћутања" у редовима МУП-а и МО када је реч о припадницима полиције и војске који су умешани у ратне злочине.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић навео је да није спорно да закон не дозвољава прикривање података који указују на кршење људских права и ратне злочине, али да не може да подржи извештај ФХП-а због "слободнијег речника" и непрецизности у навођењу овлашћења повереника.

"Не стоји оцена из извештаја да повереник не користи своја овлашћења. Смета ми што се инсистира на томе да повереник примени овлашћења која по закону нема, попут истражних овлашћења", истакао је Шабић.

Додао је да извештај изазива сумњу у истинитост тврдњи појединих министарстава у вези постојања или непостојања одређених докумената, као и да постоје ситуације у којима би тужилац требао да реагује како би се утврдило да ли је реч о кривичном делу фалсификата.