Хашка, затворска, правда и за Флоренс Артман

Бивша портпаролка Тушилаштва Међународног кривичног суда за бившу Југославију описала је овог марта пун хашки круг и допала у тамницу хашке правде, коју је годинама тако горљиво, што по службеној дужности, што из личног уверења, и заступала и другима препоручивала.

Артманова је "изабрала" најгори тренутак када ће бити ухапшена и пребачена у Притворску јединицу УН, на издржавање седмодневне затворске казне којом је замењена кауција од 7.000 евра на коју је осуђена због објављивања поверљиве одлуке жалбеног већа, закључује хашка новинска агенција Сенсе.

Артманова је покушала да присуствује изрицању првостепене пресуде ратном лидеру РС Радовану Караџићу, а њеном хапшењу успротивиле су се "Мајке Сребренице" покушавајући једно време да физички спрече полицију.

Њен адвокат у поступку за непоштивање суда Генел Метро је у петак 25. марта, дан после хапшења, безуспешно покушавао да ступи у контакт са управником Притворске јединице УН, како би се жалио на затворске услове, али му је речено да се јави после Ускрса, пошто су управник и остали надлежни на празницима.

Метро истиче да је управник притвора наложио сегрегацију, изолацију и непрекидни надзор осуђене, што подразумева да се светло у њеној ћелији не гаси ни током ноћи. Адвокат тврди да је наредба о таквом третману издата усмено, без писаног трага, без образложења зашто је све то неопходно, као и без саслушања осуђене или њеног адвоката.

Пошто није успео да ступи у контакт са надлежнима у Притворској јединици УН, Метро је упутио хитан захтев Секретаријату Механизма за међународне кривичне судове, у којем тражи промену затворских услова. У захтеву се тражи да се такав затворски режим без одлагања укине будући да је "непотребан, ничим оправдан и непропорционалан".

Будући да су Секретаријат и остале службе Трибунала на празницима, "хитан захтев" ће бити процесуиран након ускршњег продуженог викенда.

Такође, Метро је најавио да ће од судије Мерона, председника Механизма за међународне казнене судове у чије је име извршено хапшење, тражити да се ради "једнаког третмана свих осуђених" Флоренс Артман ослободи након издржане две трећине казне, што би значило најкасније у уторак, преноси Сенсе.

Случај Артман

Артманова је од 2000. до 2006. године била представница за штампу тадашње главне тужитељке Трибунала Карле Дел Понте.

После одласка са дужности, Артманова је у књизи "Мир и казна" (објављена и у Београду 2007. године) и чланку под насловом "Прикривени кључни докази о геноциду" тврдила да су "судије Хашког трибунала учествовале у прикривању важних докумената" о наводној умешаности СР Југославије у геноцид у Сребреници тако што су одбиле да скину ознаку поверљивости са записника Врховног савета одбране (ВСО) које је Београд доставио Трибуналу на суђењу Милошевићу.

Бивша портпаролка је, такође, оценила да су Судско и Жалбено веће Трибунала у поступку против Милошевића погрешили када су одобрили захтев власти СРЈ да записници ВСО на суђењу Милошевићу буду коришћени у редигованој верзији због заштите националних интереса СРЈ.

Београд је, по Артмановој, касније то искористио да спречи употребу записника у процесу пред Међународним судом правде по тужби БиХ против СРЈ.

Хашки трибунал је на те наводе реаговао тужбом и Артамова је 4. септембра 2009. године проглашена кривом за дело непоштовање суда и осуђена на новчану казну у износу од 7.000 евра.

Пресуду је изрекло Специјално веће Трибунала, којем је председавао јужноафрички судија Молото, а у чијем су саставу још биле и судије Лију из Кине и Гинеј из Турске.

Судско веће је утврдило да је Артманова, објављивањем тих одлука "намерно и вољно ометала спровођење правде" и тиме починила кривично дело за које је осуђена.

Према пресуди, Артманова је знала за поверљив статус одлука пред Трибуналом, тим пре што ју је на то упозорио и Секретаријат суда, али је, упркос томе, одлучила да их објави, иако је као бивша портпаролка била свесна шта то значи.

Судије су назначиле да поступци Артманове могу угрозити сарадњу држава са Трибуналом и нарушити поверење јавности у Трибунал.

Као олакшавајућу околност, судско веће је узело у обзир то што је део информација из књиге Артманове већ био објављен, као и то што "књига није постигла комерцијални успех".

Бивша портпаролка Хашког тужилаштва годинама је одбијала да се повинује одлуци суда и плати глобу, а државе које су у другим случајевима здушно подржавале хашку правду одбијале су да је изруче док је била на њиховој територији. 

Услови у затвору

Притворска јединица у Схевенингену има неколико спратова и на сваком се налази више ћелија. Након што се ћелије ујутро откључају притвореници могу слободно да се крећу по свом спрату.

Око поднева, притвореници се накратко враћају у ћелије како би се извршила смена страже и како би особље могло да руча.

Након тога се ћелије поново отварају. Током читавог дана, притвореници могу да гледају телевизију или да читају новине и часописе.

Иако се у Притворској јединици могу користити компјутери, приступ интернету није дозвољен. Ћелије се закључавају у раним вечерњим сатима и остају закључане до следећег јутра.

Свака ћелија је величине 15 метара квадратних што превазилази међународне стандарде смештаја, количине светлости и опреме и предвиђена је за једног притвореника, пише на сајту Трибунала.  У свакој од њих се налази кревет, сто, полице, ормар, тоалет, лавабо, телевизор и интерфон за комуникацију са стражарима док је ћелија закључана.

Бившу портпаролку Хашког тужилаштва ухапсили су 24. марта припадници службе безбедности Уједињених нација и холандске полиције и спровели је у зграду Трибунала, а потом пребацили у затвор у кварту Схевенинген.