Ново суђење Станишићу и Симатовићу у октобру?

Станишић, бивши начелник Службе државне безбедности Србије, и његов помоћник Симатовић оптужени су за ратне злочине над Муслиманима и Хрватима у Хрватској и БиХ, 1991-95.године.

Оптужница Станишића и Симатовића терети за прогон на расној, верској и политичкој основи, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила.

На данашњој расправи о стању у поступку, тужилац Матијас Маркусен рекао је да је спреман да ново суђење Станишићу и Симатовићу започне у октобру. Претпроцесни поднесак, односно сажетак доказа против оптужених, као и списак сведока, тужилац би, како је прецизирао, поднео до летње паузе у раду суда у августу.

Станишићев бранилац Вејн Џордаш томе се успротивио, наглашавајући да би поновљени процес могао бити компликованији од првог и да је одбрани, стога, потребно много више времена да се припреми за суђење.

"За нас би најбоље било да суђење почне у фебруару или марту идуће године", казао је Џордаш. С њим се сложио и Симатовићев заступник Владимир Петровић, који је подвукао да је, од првог суђења, у процесима против Радована Караџића, Ратка Младића и Горана Хаџића изведено "на хиљаде доказа" који су од кључне важности за поновљено суђење Станишићу и Симатовићу.

Обојица бранилаца указала су и да не могу да отпочну припреме за суђење док им тужиоци не обелодане на којим ће темељима заснивати свој нови предмет против Станишића и Симатовића.

Судија Бартон Хол није се изјашњавао о термину за почетак суђења, али је обе стране позвао да се, до почетка процеса, сагласе о неспорним чињеницама.

Британски адвокат Џордаш најавио је и да ће ускоро од расправног већа затражити да проново процени да ли је Станишић уопште способан да му се суди, будући да пати од хроничне болести органа за варење - паучитиса - и депресије, што су вештаци утврдили и током првог процеса.

Уколико суд поново процени да је Станишић способан за суђење, одбрана би могла затражити да он током процеса остане у Србији, где је на привременој слободи, наговестио је Џордаш.

Одбрана другооптуженог Симатовића оспорила је надлежност Механизма за међународне трибунале, као правног наследника Хашког трибунала, да суди Симатовићу, тврдећи да он не спада међу званичнике највишег нивоа којима Механизам, по сопственом правилнику, може да суди.

У истом поднеску, одбрана је сугерисала и да би предмет против Симатовића, због тога, Механизам требало да уступи правосуђу Србије.

Судија Хол најавио је да ће расправно веће о том поднеску Симатовићеве одбране одлучити у догледно време.

Жалбено веће Хашког трибунала, 15. децембра прошле године, поништило је првостепену ослобађајућу пресуду Станишићу и Симатовићу и наложило да се оптуженима поново суди.

После првог суђења Станишићу и Симатовићу, првостепено веће Трибунала ослободило их је, 29. маја 2013, кривице по свих пет тачака оптужнице.

Првостепено суђење је почело, после једног неуспешног покушаја, у јуну 2009, а извођење доказа завршено је 17. септембра 2011. Тужиоци су пред судије извели 62 сведока, а у одбрану оптужених исказ су дала 33 сведока.

После ослобађајуће пресуде, Станишић и Симатовић пуштени су на слободу 30. маја 2013. и вратили су се у Србију. На изрицање коначне пресуде, у Хаг су се добровољно вратили 15. децембра прошле године, а на привремену слободу у Србију поново су пуштени 23. децембра.

Станишића и Симатовића ухапсиле су власти Србије током операције "Сабља" после убиства премијера Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. године. Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.

Више пута пре и током првог процеса, Трибунал је оптужене пуштао на привремену слободу.