Настављен поступак рехабилитације Недића

У Вишем суду у Београду настављен је поступак правне рехабилитације председника Владе Србије током Другог светског рата Милана Недића.

Жарко Видовић, који је за време рата био у Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) у Сарајеву, навео је да су га усташе ухапсиле са још око 2.500 до 3.000 људи, и упутиле ка логору у Јасеновцу, али су их СС јединице пресреле, одабрале њих око 800 и транспортовали их за Земун, који се налазио на територији Независне Државе Хрватске (НДХ).

"У Земуну није било никаквог утицаја Недића, осим ако је био у неком договору с Павелићем, што је мени мало вероватно", рекао је Видовић на рочишту у Београду.

Навео је да је као члан Покрета народног спаса, који је остао "одан Југославији", помагао Србима да из Сарајева оду у Србију возовима.

"Ми смо током рата купили Србе у Сарајеву колико је могуће да се спасу од усташког клања. То насиље над Србима било је толико очигледно да је у спас Срба устао командант Немачке у Сарајеву", рекао је сведок.

Како је додао, тадашња стара југословенска полиција, која ће ускоро постати Недићева полиција, те Србе је прихватала са великом пажњом.

"Тетке моје супруге и моја супруга су ми причале да су током читавог рата биле смештене у Бањи Ковиљачи, где су имале бесплатну храну и смештај", рекао је Видовић.

Према његовим речима, након завршетка рата, студенти су Видовићу у Сарајеву причали како су се спасли захваљујући Недићевој Србији.

Након саслушавања сведока, следеће рочиште је заказано за 14. март, на коме ће као сведок бити саслушан тадашњи представник Управе исељавања Словенаца Никола Милованчев.

Испред Вишег суда у Београду окупили су се представници Комунистичке партије, СУБНОР-а и невладине организације "Жене у црном", који су протестовали против Недићеве рехабилитације.

Адвокат заступника рехабилитације Зоран Живановић рекао је да је одустао од позива сведока из Словеније Уроша Шуштерича због његовог лошег здравственог стања и старости, што га онемогућава да дође из Словеније.

Почетак процеса рехабилитације изазвао је велике полемике у јавности, а уочи данашњег рочишта испред зграде суда протестовали су неокомунисти и десничари. Током протеста дошло је до кошкања, али je пред зградом била присутна полиција.

"Ово је срамота за историју, срамота за све оно што смо дали за време НОБ-а, све оне животе које смо дали за ову земљу, јер ово је само фарса, није само рехабилтација, него је у питању само имовина коју породица хоће да добије, као што је Дражина доила, а задњи циљ свега овога је рехабилитација Хитлера", каже Јошка Броз.

У Зрењанину невладине организације окупиле су се симболично испред зграде логора из Другог светског рата. Преко импровизованог радија прочитали су Недићеве депеше и наредбе из тог периода.

"Мислим да је заиста сад у питању прекрајање историје и да не треба да дозволимо да наша деца уче ствари које су потпуно погрешне. Мислим да је ред да их научимо ко су били фашисти", каже Андреј Јаковљев из НВО Скаска.

Социјалисти подсећају да су странка чији је председник тражио да се портрет Милана Недића уклони из Владе и понављају да неће пристати на негирање холокауста и злочина који су вршени, нарочито не према онима који су те злочине спроводили на територији Србије.

Из истог угла процес рехабилитације посматра и министар Александар Вулин који га види као увреду за жртве Другог светског рата.

"Славите особођење Београда а онда рехабилитујете оног од којег сте га ослободили. Несхваљиво је да ми подижемо меморијал на Старом сајмишту, и у исто време рехабилитујемо оног због којег је логор несметано функционисано и радио, због ког су стрељали људе на Бањици и на сваком другом месту. Кад буде био рехабилитован било који премијер који је служио Хитлера онда размишљајте о Недићу, а зато што се то никада неће десити, онда нећете размишљати ни о овоме", каже министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин.

Поступак рехабилитације Милана Недића почео је 7. децембра 2015, седам година након што су захтев за рехабилитацију поднели Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић.