Божовић: Ћурувијин телефон прислушкиван шест месеци

Божовић је сведочио да је Ћурувија био "под мером" праћења телефона у кући и редакцији од августа 1998. до краја фебруара 1999. и како је навео, ту меру потписао је заменик начелника београдског центра ДБ Никола Ћурчић, који је тражио да се мера заведе и она се продужавала сваких осам дана, до почетка марта 1999.

Тада је, према његовом сведочењу, "објекат", односно Славко Ћурувија, пасивизовао активности, тако да служба није добијала оперативне податке.

Крајем фебруара, из Првог одељења ДБ-а јављено је да је Ћурувија позван да дође код аташеа за културу америчке амбасаде, али, како је сведочио Божовић, тај сусрет служба није успела да документује, ни улаз ни излаз, али је, како је навео, након састанка пресретнут податак да је Ћурувија био тамо и добио материјалну помоћ.

Божовић је навео да је тада Ћурувија био у великим финансијским проблемима и да је тешко успевао да штампа часопис, јер су му изрицане казне и забране од стране инспекције, те да му је део материјала штампан у Загребу и Осијеку, што му је пресретано и изрицане су му казне и тако је дошао је у тешку финансијску ситуацију.

Додао је да је служба сматрала да је Ћурувија информисан да је вероватно "под третманом" и да је то вероватно значило да је добио инструкцију од САД амбасаде да је прислушкиван и води рачуна, као и да ДБ никад није имао бројеве мобилних телефона које је Ћурувија имао, а које су му, како каже, вероватно давали из америчке амбасаде и само зато то није прислушкивано.

Ћурувија није имао третман претходне обраде, нити обраде, а то што се предузимало према њему звало се "ад хоk мера", и то је поступак припреме и прикупљанаја сазнања, то је фаза пре претходне обраде", навео је Божовић.

Окривљени Милан Радоњић доставио је суду поднесак - допуну примедби на сведочење Стевана Никчевића, које сматра неистинитим и навео да је апсолутна измишљотина да се он (Радоњић) консултовао са неким пре него што је прекинута мера праћења Ћурувије и категорично одбио могућност да се са било ким консултовао око тога.

Суђење ће бити настављено сведочењем бившег начелника Четвртог одељења тог центра Бранка Важића, а за 8. децембар, најављена су сведочења начелника аналитике у Београдском центру у време убиства.

Ћурувије Владимира Николића, те бившег заменика директора Безбедносно информативне агенције Горана Живаљевића.

Као организатори за убиство Славка Ћурувије 11. априла 1999. оптужени су бивши начелник Ресора државне безбедности Радомир Марковић и бивши начелник београдског центра Државне безбедности Милан Радоњић.

Припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак, који је у бекству, оптужен је дршком пишоља ударио по глави Бранку Прпу, која је у време убиства била са Ћурувијом.