Додик у Хагу као сведок Младићеве одбране

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом да је, према Повељи УН, право народа на самоопредељење, које је промовисано у Уставу Југославије, дато народима а не републикама.

Додик је на почетку сведочења у Хагу рекао да су се Срби опредељивали да остану у Југославији, док су Хрвати подржали независност Хрватске, верујући да ће се један део БиХ припојити Хрватској, а да су Муслимани хтели да наметну своју вољу и Србима и Хрватима и да формирају независну БиХ.

Председник Републике Српске објаснио је да је конститутивност према Уставу СФРЈ из 1974. године значила да сте носилац суверенитета, те да је консензус био једини могући и прописани начин одлучивања, све до момента док СДА Алије Изетбеговића и ХДЗ нису одлучили да одлуке усвајају простом већином и укину конститутивност и консензус.

Додик је додао да је тиме Изетбеговић срушио принцип конститутивности непосредно пре рата.

"То је можда био и основни разлог за рат, јер да је било поштовања принципа и уважавања, сигуран сам да не би дошло до рата, тражили би се политички договори", истакао је Додик као сведок Младићеве одбране.

Председник РС је додао да је тај договор хтео и СДС, али су се Муслимани и Хрвати у то време осећали славодобитно, игнорисали су политичко представљање Срба у БиХ.

Додик је сведочио да су српски политички представници упорно тражили поштовање принципа конститутивности, те да су Срби онда кад је било очигледно да је то потпуно игнорисано одлучили да се у оквиру изабраних представника у парламенту БиХ организују како би могли да сносе политичку борбу са уједињеним политичким представницима Муслимана и Хрвата.

"Срби су одлучили да посланике у Скупштини БиХ организују у Клуб Срба и да покушају да обезбеде поштовање Устава", навео је Додик.

На питање како су опозиционе странке виделе покретање теме отцепљења БиХ од Југославије, Додик је рекао да се партија којој је он припадао поцепала јер су чланови Хрвати и Бошњаци прихватали отцепљење, односно Бошњаци су промовисали политику СДА, Хрвати подржали независност Хрватске и БиХ, док су Срби подржали останак Југославије.