Саво Штрбац о Младићевој улози у рату у Хрватској

Сведок Штрбац - који је био председник комисије за размену заробљених и мртвих, као и секретар Владе Републике Српске Крајине - опширно је описао избијање рата у Хрватској, сугеришући да је зато била крива власт Хрватске демократске заједница која је Србе дискриминисала, отпуштала и уклонила их из устава као конститутивни народ.

Прве сукобе на Плитвицама и у Боровом Селу по Штрпцу су, такође, изазвале хрватске снаге. Сведок је описао и злочине тих снага над српским цивилима у Медачком Џепу, 1993, и током операција Бљесак и Олуја 1995.

За генерала Младића, који је 1991. био командант Книнског корпуса ЈНА, Штрбац је сугерисао да је играо конструктивну улогу у преговорима о размени првих заробљеника, у којима су заједно учествовали, као и у решавању тадашње кризе између хрватских снага и савезне војске.

Тужилац Амир Зец је, током унакрсног испитивања, тврдио да је тадашњи пуковник Младић сврстао ЈНА на српску страну одмах пошто је, у лето 1991, дошао у Книн.

"Није тачно. Тачно је да је да је улога ЈНА као тампон зоне трајала до децембра", узвратио је Штрбац, не оповргавајући да се, затим, ЈНА "сврстала на једну страну".

Сугеришући да је Младић, током рата у БиХ, ;применио исти оперативни метод ;као претходно у Хрватској, заступник оптужбе се позивао на доказе да је ЈНА гранатирала Задар и Шибеник и насеља код Книна.

Штрбац је одговорио да су у тим и другим хрватским градовима тада биле блокиране касарне и трупе ЈНА, које је Младић настојао да извуче. Додао је и да су, у то време, хрватске снаге артиљеријом тукле градове у РСК, попут Бенковца, у којем је био он, и Книна.

Младићева одбрана извешће сутра свог новог сведока пред судије.

Генерал Младић оптужен је за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ који је у шест општина имао размере геноцида, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимања припадника Унпрофора као талаца, 1992-95.