Бивши директор рудника сведочио на суђењу Младићу

Остоја Марјановић је тврдио да је за масовне гробнице у Томашици и у Јакариној коси, погонима рудника Љубија чији је он директор био, чуо тек 2003. године у Хашком трибуналу, током сведочења на суђењу Миломиру Стакићу, ратном председнику СО Приједор и локалног кризног штаба.

Сведок је, међутим, сугерисао да лешеве није закопавала Војска Републике Српске, него приједорска полиција.

Хашко тужилаштво доказује да су у примарној гробници Томашица и секундарној на локацији Јакарина Коса били покопани Муслимани које је Војска Републике Српске убила током акције етничког чишћења приједорског краја у пролеће и лето 1992.

Према оптужници која генерала Младића, тадашњег команданта ВРС, терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, тај прогон је у Приједору имао размере геноцида.

Форензички директор Међународне комисије за нестала лица Томас Парсонс посведочио је летос, на процесу генералу Младићу, да су из Томашице и Јакарине Косе ексхумирана и идентификована укупно 604 тела.

На питање Младићевог браниоца Миодрага Стојановића о покопавању лешева у Томашици, сведок Марјановић је рекаo да није имао сазнања о томе.

"На карти сам први пут видео 2003. године, сведочећи овде, да је у Томашици и у Јакариној Коси била масовна гробница", рекао је Марјановић.

На питање зна ли одакле су тела која су била покопана, Марјановић је казао да ни о томе нема сазнања и да би све што ми могао да каже биле претпоставке.

На питање адвоката Стојановића ко је водио процес прикупљања тела, асанације терена и покопавања, сведок је узвратио да је његова "претпоставка да је то био Центар јавне безбедности" из Приједора, односно полиција.

Ту претпоставку утемељио је, како је рекао, на чињеници да је полиција тела уклонила и после масовног убиства Муслимана на превоју Корићанске стијене на планини Влашић, у августу 1992.

Током унакрсног исптивања, тужилац Артур Тралди питао је сведока да ли су машине рудника из Љубије биле употребљене да би се приједорске власти "решиле" тела убијених на Корићанским стијенама, Марјановић је одговорио потврдно, додајући да је "за починиоце чуо да су припадници полиције" и да је "полиција мобилисала машине".

Одговарајући на тужиочева питања, сведок је потврдио да је чуо за убиства стотина Муслимана у селима Бишћани и Зецови код Приједора и у логору Кератерм и Омарска, у лето 1992.

Упитан зна ли да су у јуну 1992. несрби убијани и у кругу једног од погона рудника у којем је био директор, Марјановић је рекао да је и то могуће иако не зна детаље.

Предочавајући сведоку документ по којем је булдожере љубијског рудника, у јулу 1992, користила ВРС, заступник оптужбе питао га је за шта су, по његовом мишљењу, машине биле употребљене.

"Нисам ја ништа мислио, ја у то време нисам имао никакве информације на том подручју", узвратио је Марјановић.

На сугестију да је ВРС тим булдожерима закопавала лешеве у Томашици, сведок је одговорио да не зна.

Марјановић је посведочио и да су, почетком рата, "несрби у Приједору прво плаћали да не морају да иду, а затим су плаћали да оду".

На питање тужиоца да ли су плаћали да оду због масовних злочина који су почињени, сведок је констатовао:"Мислим да сте објаснили све".

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимања припадника Унпрофора као талаца, 1992-1995.