Попарић: На Сарајлије у трамвајима пуцале муслиманске снаге

У оптужници против генерала Младића (73), тадашњег команданта ВРС, наводи се 17 напада из снајперског оружја на становништво Сарајева, у којима су цивили погинули или били рањени. Ти напади, по оптужници, били су, уз дуготрајно гранатирање, део кампање терора над грађанима Сарајева коју је ВРС спроводила 1992–95.

Осврћући се на оптужбу да су, 8. октобра 1994, српске снаге, током примирја, пуцале на три трамваја и групу грађана у центру Сарајева, при чему је неколико грађана рањено, вештак Попарић је побијао да су хици били испаљени са зграде Металке на Грбавици, под контролом ВРС.

"Сви докази указују и то је наш закључак да су сва три трамваја и цивили гађани са зграде Извршног већа БиХ... Та зграда је била под контролом Армије БиХ", рекао је Попарић.

Тај закључак, балистичар одбране засновао је на чињеници да је угао под којим су погођени трамваји и грађани био много већи него што би био да су хици долетели са положаја ВРС.

За инцидент у којем су, према оптужници, 3. септембра 1993. једним хицем рањене мајка и кћи, Нафа и Елма Тарић, док су ходале улицом, балистичар одбране је закључио да је, на основу доказа, "стрелац морао опалити пре него што је видео гђу Тарић", док је излазила иза барикаде, "да би је погодио на месту на којем је рекла да је била погођена".

Попарић није, међутим, негирао да је место инцидента било видљиво са положаја ВРС, удаљених више од 800 метара.

О рањавању малолетне Санеле Муратовић 26. јуна 1994. вештак одбране утврдио је да је било последица "рикошета". Према Попарићу, док се девојчица током размене ватре кретала улицом, метак је рикошетирао од оближње зграде и погодио ју је у раме.

Навод оптужнице да је хитац долетео са зграде Завода за слепе, Попарић је одбацио, тврдећи да је девојчица с тог објекта била тек "делимично видљива" и да на уништеним горњим спратовима Завода није могло бити снајпериста зато што би то било сувише опасно.

Младићев бранилац Бранко Лукић наставиће сутра да испитује свог вештака за балистику. Генерал Младић је оптужен и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида, и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992–95.