Гајић: Муслимански цивили својевољно евакуисани из Сребренице

"Народ је желео да напусти ту територију својом вољом. Колико ми је познато, отишли су својевољно", посведочио је Гајић, који је у то време, као припадник специјалне полицијске јединице Републике Српске, био у Поточарима, где се муслиманско становништво склонило у базу Унпрофора.

Током исказа, Гајић је, међутим, потврдио и да су припадници специјалне полицијске бригаде Републике Српске, после пада Сребренице, масовно убијали муслиманске заробљенике у оближњем селу Кравица.

Као доказ да су Муслимани добровољно напустили Сребреницу, бранилац Миодраг Стојановић у судници је приказао снимак на којем генерал Младић 12. јула 1995. саопштава муслиманским цивилима да ће бити пребачени на територију "под контролом Алијиних снага" и да се "не боје", јер им "нико неће ништа".

Гајић је потврдио да је био иза Младића и да је чуо те речи, које су муслимански цивили "примили са одобравањем".

У изјави телевизији РС, генерал је, затим, рекао: "Евакуисаћемо све који желе добровољно, без икакве принуде, да напусте зону борбених дејстава".

Сведок Гајић изјавио је да 12. и 13. јула 1995. у Поточарима није приметио злостављање цивила, али да су српски војници и полицајци "насилно" и "неселективно" раздвајали муслиманске војно способне мушкараце од њихових породица.

Издвојени мушкарци потом су били затварани у оближњу "белу кућу", а припадници Унпрофора протестовали су због пренатрпаности и лоших услова у тој кући, казао је сведок, који је преводио разговоре полицијских официра и "плавих шлемова".

"То раздвајање, за мене је било изненађење, зато што је генерал Младић рекао да ће сви бити евакуисани", подсетио је Гајић.

Како је рекао, муслимански мушкарци су, пре уласка у 'белу кућу', морали да баце своје торбе и друге предмете, а одузиман им је и новац. То су били "готово сви - цивили" рекао је он.

По сведоку, евакуацију муслиманских жена, деце и стараца "активно су помагали" и припадници холандског батаљона Унпрофора. Евакуација је била завршена 13. јула поподне, а мушкарци су остали у "белој кући", под војном стражом, када је Гајићева јединица, те вечери, напустила Поточаре.

Док су га унакрсно испитивали тужиоци, сведок је описао како је 14. јула 1995. рано ујутро, код земљорадничке задруге у селу Кравица, видео војника како пуца из аутоматске пушке на муслиманске заробљенике затворене у задружном складишту, док му други чува леђа.

Касније је сазнао да су то, заправо, били специјални полицајци из Шековића.

По оптужници против генерала Младића, у кравичком складишту је 13. и 14. јула 1995. било убијено око 1.000 муслиманских заробљеника, у првом у низу масовних погубљења цивила из Сребренице.

Како је изјавио, Гајић и други полицајци из његове јединице, имали су задатак да, на око 400 метара од складишта, сакупљају Муслимане који би се предали дуж пута ка Коњевић Пољу и "убацују их у камионе" који би их возили до задруге у Кравици.

Упитан шта се са заробљеницима потом дешавало, одговорио је: "Знам да су били ликвидирани, убијени... Од јутра до 15 или 16 часова чула се повремена рафална паљба. У том тренутку нисмо знали шта се догађа, али су се касније прочуле гласине да су убијени тамо".

Камион, који је прикупљао заробљенике, ишао је до складишта у Кравици "осам до десет пута", прецизирао је сведок.

На питање Младићевог браниоца Стојановића да ли је код складишта видео "било кога од припадника ВРС", Гајић је одговорио одречно.

Тужиоци су, раније током процеса, доказивали да су масовно убиство у Кравици починили српски полицајци, али и да је полиција РС, током сребреничке операције, била под комадом генерала Младића.

Према оптужници која генерала Младића, тадашњег команданта Војске РС, терети за геноцид у Сребреници, српске снага су после заузимања те енклаве 11. јула 1995. прогнале на хиљаде жена, деце и стараца, а око 7.000 мушкараца су издвојиле и стрељале на више локација у околини Зворника.

Генералова одбрана ће свог следећег сведока пред судије извести сутра. Оптужница Младића терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора као талаца, 1992-95.