Кијац: Нисам видео документе о протеривању Муслимана

Кијац је, као сведок Младићева одбране, негирао и да је икада видео било који документ који би заговарао протеривање несрпског становништва из Републике Српске, преноси Бета.

"Некад је долазило да је било кривичних дела, убистава на националној основи, али то није био делокруг нашег ресора него Ресора јавне безбедности", посведочио је Кијац.

Генерала Младића (73), ратног команданта Војске РС, оптужница терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида.

Док га је испитивао Младићев бранилац Бранко Лукић, Кијац је сугерисао и да је безбедносна служба РС сузбијала групе и појединце који су неовлашћено сарађивали са Службом државне безбедности Србије.

Као пример, навео је групе "Тајфун" и "Милош" које су почетком рата, према његовим речима, биле формиране на иницијативу председника РС Радована Караџића. Припадници тих група су крајем рата били ухапшени, пошто су одбили да се укључе у Службе националне безбедности или да буду распуштени.

Сарадња служби безбедности РС и Србије, тврди Кијац, погоршавала се заједно с политичким односима.

"Србију је интересовало да ли се рат може пренети на њену територију... убацивањем терористичких група", првенствено на подручја насељена муслиманским народом, тврдио је сведок.

Одговарајући на питања тужиоца Артура Тралдија, Кијац је, међутим, потврдио да су безбедносне службе РС и Србије размењивале и по "500 информација".

Блискост две службе, тужилац је доказивао и фотографијом на којој је Кијац с начелником СДБ Србије Јовицом Станишићем, његовим помоћником Франком Симатовићев Френкијем, Радованом Караџићем, Момчилом Крајишником и Миланом Мартићем.

Кијац се присетио да је скуп, с кога је слика, одржан 1995. у Бијељини.

Упитан да ли су људи са слике имали "заједнички циљ", одговорио је: "Врло тешко питање за мене, не бих могао да одговорим".

Заступник оптужбе затим је цитирао новогодишње честитке Станишића и Мартића из 1995. у којима је тај циљ формулисан као "уједињавање српских земаља". Кијац је на то казао да не може да тумачи шта су Станишић и Мартић мислили.

На питање да ли је чуо особе с фотографије да помињу тај циљ, сведок је одговорио: "Ја знам за став државног руководства РС о самосталној држави, а не о стварању уједињене српске државе".

Да је циљ била уједињена српска држава, тужилац је доказивао и телевизијским снимком на којем генерал Младић, уз чутуру ракије, наздравља Караџићу речима "да сви Срби буду у једној држави".

Током унакрсног испитивања, Кијац је потврдио и да је паравојна формација Жељка Ражнатовића Аркана деловала у РС, али је негирао да је он "координисао" њен долазак.

"Ја сам знао да је Аркан на подручју Босанске крајине у време пада општина (с јесени 1995.), али нисам координисао његов долазак, није то била моја надлежност", рекао је сведок.

Према ратној бележници генерала Младића, из које је тужилац читао, врх ВРС био је унапред обавештен да ће око 300 Ражнатовићевих људи доћи и да ће њима координисати МУП РС.

Доказујући да је Ражнатовић 1992. дошао у Бијељину и Зворник на позив руководства РС, тужилац Тралди цитирао је касније признање Биљане Плавшић да је она позвала и "Аркана и (Војислава) Шешеља и (Мирка) Јовића" како би окупила "све који желе да се боре за српску ствар".

"Није ми то познато", казао је на то Кијац.

На тужиочеву сугестију да је Ражнатовић и пре доласка у РС био "познати криминалац", Кијац је назначио да је Аркан био "безбедносно интересантно лице".

Тужилац Тралди предочио је и да је после рата у БиХ у мају 1996. председник РС Караџић одликовао Ражнатовића.

"Сад то видим, није ми познато... Знам да је било неко одликовање његовој гарди у Бијељини поводом њиховог напуштања РС 1995. године", прокоментарисао је Кијац.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора као талаца, 1992-95.