Тужиоци побијали налазе Младићевог вештака за балистику

Тадашњи председник командант ВРС и врховни командант ВРС, генерал Младић оптужен је за терорисање становништва Сарајева дуготрајним грантирањем и снајперисањем, преноси Бета.

Током унакрсног испитивања, претежно посвећеног техничким детаљима, заступник оптужбе Адам Вебер доказивао је да је Суботићева своје закључке засновала на погрешном тумачењу истрага које су о експлозијама у Сарајеву спровели Унпрофор и локална полиција.

Балистичарка одбране остала је, међутим, при свом исказу да су налази тих истрага, по којима су гранате биле испаљене из правца положаја ВРС, били нетачни.

Анализирајући експлозије које су у сарајевском насељу Алипашино Поље 22. јануара 1994. године убиле шесторо деце, а раниле пет особа, тужилац је позвао Суботићеву да на карти обележи где је Институт за слепе, из чије је околине, по оптужници, ВРС испалила пројектиле.

Kада је сведокиња то учинила, Вебер је тврдио да је она означила погрешну локацију, што је Суботићева негирала.

У прошлонедељном главном исказу, Суботић је тврдила да је истрагом погрешно утврђен правац долета гранате и да она није испаљена из околине поменутог института, већ из правца УПИ института, с територије Армије БиХ.

Говорећи о гранатирању насеља Добриња 1. јуна 1993. када је убијено 10 особа које су играле и посматрале фудбал, заступник оптужбе сугерисао је, насупрот вештаку одбране, да је по углу пада граната и минималној процењеној удаљености, које је утврдио Унпрофор, пројектил морао доћи с положаја ВРС.

Прихватајући да те налазе није споменула у свом извештају, Суботићева је, међутим, тврдила да су угао пада граната и удаљеност с које је била испаљена, у стварности били мањи од оних које је утврдио Унпрофор, што сугерише да их је могла испалити и Армија БиХ.

Суботићева је остала и при исказу да су сарајевски истражитељи погрешно утврдили правац из којег су долетеле три гранате које су у насељу Добриња 4. фебруара 1994. убиле осам, а раниле 18 грађана.

Сведокиња је тврдила да су то подручје погодиле четири гранате, али да истражитељи четврту нису обрадили зато што је било очигледно да њу није могла испалити ВРС.

У осврту на тврдњу балистичарке одбране да је место на којем је 12. јула 1993. минобацачка граната убила 13 грађана у реду за воду у Сарајеву, било у близини војних објеката Армије БиХ, тужилац Вебер питао је Суботић тврди ли да је "АБиХ гранатирала сопствену команду".

Негирајући то, Суботићева је одговорила да је желела да расправном већу пружи све расположиве информације "како би имало комплетан увид у ситуацију на терену".

Зорица Суботић је одбацила и сугестију тужиоца да јој је то "одступница" ако судије не прихвате њену тврдњу да је истрагом погрешно утврђено да је граната долетела с положаја ВРС.

Тужилац Вебер тврдио је да је ред за воду "гранатирала ВРС у оквиру текуће операције", предочавајући наређење да се "непријатељу нанесу што већи губици", које је на дан инцидента издао тадашњи командант Сарајевско-романијског корпуса Станислав Галић.

"Наравно да то није тачно, материјални докази на терену то показују", узвратила је Суботићева.

За експлозију на Башчаршији 22. децембра 1994. Суботићева је тврдила и да је, по траговима, била изазвана гранатом која је била положена на тло, а затим активирана.

Тврдила је и да су, током истраге о другој експлозији истог дана у тој четврти, истражитељи исценирали лице места тако што су ископали кратер и сами нанели оштећења на околне фасаде како би лажно приказали да је експлодирала граната из минобацача.

На питање тужиоца Вебера верује ли заиста да су истражитељи то могли учинит пред присутним официрима Унпрофора, Суботићева је одговорила да то "није ствар веровања, него материјалних трагова" на лицу места.

Унакрсно испитивање Зорице Суботић тужилац Вебер наставиће сутра.