Читај ми!

Бивши челници СИЕПА негирали оптужбе

Бивша министарка за телекомуникације Јасна Матић негирала је пред Специјалним судом у Београду оптужбе да је, злоупотребама службеног положаја у Агенцији за промоцију извоза и страних улагања, са сарадницима оштетила буџет Србије, тврдећи да није прекршила ниједан закон.

Оптужница Матићеву и сараднике из Агенције за промоцију извоза и страних улагања (СИЕПА) терети да су оштетили буџет за укупно 1.659.000 динара због склапања уговора о ауторским делима као што су превођење и графички дизајн, од тога са запосленима у Агенцији 646.000 динара, а за уговоре са незапосленима у Агенцији 1.013.000 динара.

Матићева је истакла да је све радила у складу са законом као и да су сви сачињени уговори између Агенције и ангажованих лица били неопходни за њен рад, преноси Танјуг.

Тврдила је да би обављање поменутих послова на било који други начин државу коштало много више.

"Није ми јасно како неко може да тврди да су ти уговори фиктивни када за то основа нема. После свега не знам зашто сам оптужена. Мислим да ниједан закон није прекршен. Сама тужитељка је рекла да је Агенција имала буџет за склапање уговора", навела је Матићева.

Бивша министарка је истакла да је Агенција са мање средстава успела да направи велике резултате које су хвалили сви, од домаћих институција до Светске банке.

Према њеним речима, између 2004. и 2007. извоз се повећао дупло а страна улагања четири пута.

Матићева је указала да ни у једном тренутку није имала сумњу да уговори са тим лицима нису у реду, напомињући да су такви уговори склапани и у другим министарствима.

"Сва дела која су уређена уговорима о ауторским делима су завршена", навела је бивша министарка и дала пример уговора за који тужилаштво тврди да је фиктиван.

То је, како је навела, уговор за превођење семинара јапанске фирме, на јапански и са јапанског. Преводилац је ангажован на препоруку јапанске амбасаде.

"Не знам зашто је тај уговор означен као фиктиван када је очигледно да то није случај, а слично је наведено и за уговоре о графичком дизајну - то је технички посао за који је потребно знање", рекла је Матићева.

Матићева: Анагажовање спољних сарадника било неопходно 

Матићева је најавила да ће у даљем току суђења одбрана пружити доказе да је било неопходно ангажовати спољне сараднике за послове за које нису били стручни запослени у СИЕПА, махом економисти.

Одговарајући на питања тужиоца Матићева је навела да када је дошла у Агеницију у њој није било стално запослених, већ су сви били ангажовани преко ауторских угфовора, као и да је у сефу агенције затекла 700 долара. Систематизација радних места је донета на њену иницијативу.

Упитана о фонду у који је, према наводима тужиоца, запослени требало да враћају део својих прихода, она је навела да новац није враћан јер фонд није постојао.

"Запослени су једном приликом дали по седам хиљада динара за куповину столица јер нисмо имали на чему да седимо", навела је Матић.

Упитана да ли је захтевала да се закључи уговор са њеним возачем и секретаром када више није радила у Агенциоји, она је навела да је разговарно о томе да ли постоји могућност да се они запосле у Агенцији, али да није захтевала.

Матићева се током излагања заплакала, говорећи о медијском линчу након покретања поступка против ње у марту прошле године када је била ухапшена и притворена петнаестак дана.То је, како је навела, било "погубно по болест њене мајке".

Перићева: Није било фиктивних уговора 

Оптужбе је на данашњем суђењу негирала и Весна Перић из СИЕПА, тврдећи да није оштетила буџет, као и да није било никаквих фиктивиних уговора, јер су сва ауторска дела из уговора одрађена.

"Никакву материјалну корист нисам обезбедила ни себи и ни другима све смо радили чврсто по закону и данас сам убеђена да је све рађено законито", навела је Перићева.

За разлику од Матићеве, Перићева је навела да је постојао фонд у који су запослени давали део својих прихода за потребе рада Агенције односно одређене намене.

На питање судије да ли се новац издвајао сваког месеца, она је рекла да није већ ад хок, по потреби, када су у питању неки семинари, путеви и слично.

Навела је и да је свој приватни ауто давала на коришћење за потребе агенције.

Осим Матићеве и Перићеве оптужени су, такође бивши челници СИЕПЕ Бојан Јанковић и Божидар Лаганин.

Они се терете за продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја за које је запрећена казна од две до 12 година затвора.

Против Матићеве и осталих је спроведена истрага због сумње да су у СИЕПА од 2006. до 2013. неоснованим исплатама по основу "уговора о непостојећим ауторским делима" оштетили буџет Србије за око 120 милиона динара, а за себе и друга лица прибавили имовинску корист од 90 милиона динара.

Матићева и остали су у били ухапшени 26. марта прошле године и у притвору су били до 15. априла од када се бране са слободе.

Јасна Матић била је министарка за телекомуникације у влади Мирка Цветковића и некадашња директорка Агенције за страна улагања, кадар Г17 плус, била је и државни секретар за економске односе са иностранством у Министарству економије и регионалног развоја.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом